Današnje pisanje je trajalo duže nego što sam očekivao. Ne mogu da kažem da sam sve vreme pisao, ali počeo sam u 7 i završio u 11:30. Opet sam zapeo na onoj odluci koju je juče trebalo da donesem. Impulsivno sam želeo da odluku opet ostavim za sutra i da danas odlučim da ne pišem, ali s druge strane znao sam da će sutra opet biti ista priča. Odluka koju je trebalo da donesem nije
Danas sam završio još jedno poglavlje i krenuo da radim na drugom, ali pošto ne mogu da nađem adekvatno rešenje za njega odlučio sam da ga ostavim za sutra. Neke od tih stvari bi trebalo prespavati. Vrlo malo sam prepravljao danas. Izbacio sam nekoliko pasusa, dodao nekoliko novih i prepravio nekoliko grešaka u kucanju, nešto što ja inače ne vidim. Ne znam da li danas jednostavno nije bio dan za prepravljanje ili je poglavlje prosto
Prepolovio sam još jedno poglavlje. Sad kada gledam na njega, nije mi jasno zašto to nisam uradio u prvom draftu. Ali nije sada to toliko ni bitno. “Writing is rewriting.” Ne znam kako bih ovo elegantno preveo na srpski, pa neću ni prevesti. Otvorio mi se prostor za još jednog lika, koji ovaj roman šaljem u magični realizam. Nikada nisam očekivao da će tako nešto da se desi, ali sam očigledno čitao isuviše Murakamijevih romana
Danas sam završio dve scene novog poglavlja. Prilično veliko poglavlje je u pitanju, ali mi ne deleju da može biti rastavljeno u dva zasebna. Poglavlje obiluje mnoštvom flešbekova, koji su i te kako bitni za dalji razvoj događaja. Problem sa flešbekovima je što često mogu biti nešto “lepo” napisano koje nema mesta u romanu, ili u priči, već je neka priča za sebe. Da bih utvrdio da li flešbek ostaje ili ne ostaje u romanu,
