Ponovo sam bio napravio dužu pauzu u pisanju. Imao sam određenih problema koji su mi okupirali misli, pa nisam mogao da se skoncentrišem na pisanje.
Drago mi je da sam konačno prekinuo post koji je trajao nekih osam dana. Nije da nisam razmišljao o pisanju tih dana, ali mi se jednostavno nije dalo da sednem i da pišem, pa sa dopustio sebi taj luksuz.
U buduće moram da se vratim u rutinu da svakodnevno pišem, ili da se zadržim na makar 5 puta nedeljno.
Primetio sam da mi je neophodno da budem sam da bih pisao. Ranije to nije bio slučaj. Bilo je dovoljno da stavim slušalice i da se na taj način izolujem.
Pretpostavljam da pisanje postaje kompleksnije, jer dosta toga prepravljam i da to zahteva veću koncentraciju.
Problem je što sam retko sam. Možda prvih sat vremena u toku jutra i možda sat, do dva uveče.
Ujutro mi je potrebno nešto vremena da se razbudim, a uveče budem umoran.
Moram pisati i kada sam umoran i kada nisam razbuđen, jer prosto nemam drugog izbora, a moram pisati svakodnevno ako želim da završim roman, a želim.
Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu kako ih ne biste u buduće propustili, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.
