Pisanje romana – Dan 109.

Definitivno sam krenuo na drugi draft, iako nisam došao do kraja. Jednostavno je postalo jasno da priča više ne funkcioniše i da bi je popravio moram da krenem ispočetka, ne mogu tek tako da izbacim poglavlje, dva, tri, mora čitav rukopis da se prepravi da bih mogao priču da doteram do kraja. 

Takav pristup nije uopšte stran u pisanju romana, svi romani ikada objavljeni su prošli mnoštvo prepravki i često je pisac morao da kreće iznova i iznova.

Rat i mir je prepravljam od početka do kraja nekih pedesetak puta. Ako je knjiga tog obima mogla biti prepravljena 50 puta, kada nije bilo sijalica, a kompjutere i da ne pominjem, zašto ne bih ja mogao prepraviti svoj roman?

Kada prepravljaš roman, zaboraviš na brojanje reči, jer generalno ne guraš priču unapred, već dodaješ detalje, menjaš likove, i brišeš suvišno.

Na kraju dana možeš da završiš sa manje reči nego što si u početku imao, ali to ne znači da nisi uradio dobar posao. Dobra knjiga je dobra zbog onoga što je iz nje izbačeno, ne zbog onoga što je u njoj ostalo.

Čak iako nisam završio prvi draft, ostvario sam cilj pisanja prvog drafta; on je da saznaš o čemu je knjiga; šta motiviše likove; šta im je toliko bitno da bi čitav svoj život stavili na kocku?

Sve to sam saznao u prvom draftu i sad je jedan od zadataka ukloniti sve što ne podudara sa mojom saznanjima; kada kažem sve, mislim na sve likove i događaje koji ne guraju priču napred i doprinose razvoju protagoniste ili ostvarivanju njegovog cilja.

Kada kreneš da pišeš prvi draft trebalo bi sve to da imaš na umu, i ciljeve i motive, ali dok pišeš otkrivaš nove, snažnije, jer u toku pisanja ulaziš u znatno više detalja i ako si pre prvog drafta postavio pogrešne ciljeve i motive, u toku pisanja isplivaće oni novi, pravi.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.