Iako nikad ne znaš koliko će tvoj roman na kraju imati reči, otprilike možeš da predvidiš, tj. trebalo bi da predvidiš.
Ja sam, eto, predvideo da će ovaj moj roman imati 100,000 reči, barem nakon prvog drafta, što znači da sam danas stigao do prve četvrtine, bar po broju reči. Što se tiče mog napretka kroz zaplet, još uvek nisam dostigao četvrtinu.
Danas sam završio poglavlje na kom sam radio prethodnih 25 dana. To će kasnije sigurno biti pretvoreno u nekoliko kraćih poglavlja. Poglavlje je nešto što bi trebalo da bude kao komad čipsa; dovoljno veliko da stane u jedan zalogaj. Ovo moje poglavlje je trenutno jedan poveći krompir. No dobro, bar znam šta mi je činiti u budućnosti.
Juče sam video novu putanju kroz zaplet i odlučio da je uzmem. Kada kažem da je pisanje nešto što se obavlja čitavog dana, a da je zapisivanje nešto što se obavlja u komadima od 500 reči, upravo mislim na to. Ideju za novi razvoj događaja mog romana dobio sam gledajući film i to je jedna od onih ideja za koju možete da tvrdite da drukčije ne može; to je jedini pravi put tog romana.
Pisanje se mnogo više nego što bismo mi to želeli odvija u podsvesti i svaki pisac bi morao da razvije sluh za svoju podsvest jer to je definitivno jedan od najvažnijih alata u njegovoj kolekciji.
Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu kako ih ne biste u buduće propustili, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.
