Svakodnevno pisanje bloga je veliki izazov koji mi u poslednje vreme baš i ne ide od ruke. Da li zbog previše obaveza koje sam uzeo na sebe, ili zbog promene životnih okolnosti, nije toliko ni bitno, ali da mi ne ide, ne ide mi. Dešavalo mi se da preskočim pisanje i po nekoliko dana u toku nedelje.
Nije da je to smak sveta, ali volim kada imam nešto da kažem, a kada nemam šta da kažem to smatram neuspehom.
Mada, i ovaj meta blog, i nije neki uspeh, jer nisam neki ljubitelj meta bloga, tj. bloga o blogu, kao što nisam ljubitelj, pisanja o pisanju, ili filma o filmu, iako su mi sva tri pomogla da nešto naučim. Samo ne volim kada sam taj koji stvara nešto meta, iako bi zapravo iz svog meta bloga ja najviše trebalo da naučim o pisanju bloga.
Ne znam da li iko ovo čita. Brojke mi govore da vas nema mnogo. Ali, nije mi toliko ni bitno da imam mnogo čitalaca na ovom blogu. Ovo je kao neki javni dnevnik, u kog baš ne napišem sve ono što bih napisao u dnevnik, jer ipak možda neko bude pročitao. Uglavnom se trudim da ne pominjem druge ljude, bar ne u negativnom kontekstu.
Mislim da je Andrić rekao u svom blogu, tj. Znakovima pored puta, da je najteži zadatak kog možemo mladim ljudima da zadamo jeste da vode dnevnik.
Možda i nije Andrić rekao, možda sam izmislio, ili pogrešno zapamtio, ali to sad nije mnogo ni bitno. Istina je da je teško svakodnevno nešto pametno zapisati. To što ja svakodnevno nešto zapišem ne mora uvek da znači da je pametno. Štaviše, u većini slučajeva nije pametno, ali možda nekome bude od koristi.
Ovih dana imam želju da neke od svojih, pametnijih, blogova pretvorim u video. Možda bi doprlo do više ljudi. Ljudi danas više vole da pogledaju video snimak nego da nešto pročitaju. Razumem ih i znam da sam kontradiktoran, jer sam rekao da mi nije stalo da li iko čita ovaj blog, a istovremeno mi je stalo.
Da se razumemo, nije mi stalo da ovo bude najčitaniji blog ikada, čak ni u 10% najčitanijih, ali mi je stalo da dođe do onih kojima može biti od koristi. Možda postoji još neko kog muči ista muka i možda će se, ako bude ovo pročitao, osećati manje usamljenim.
Ne, definitivno nemam vremena za vođenje još jednog jutjub kanala. Ili je to samo izgovor?
John Green vodi nekoliko jutjub kanala, piše romane, i vodi književni klub. Siguran sam da John Green ima tim urednika koji montiraju njegove snimke.
Ja volim da montiram sopstvene snimke. Možda bih voleo da montiram i tuđe, ali nikada nisam imao prilike to da radim.
Pisanje je teško. Često zahteva tišinu. To je nešto što nemam većim delom dana.
Pisanje takođe zahteva pažnju i duboko razmišljanje. To takođe nemam većim delom dana. Čim me usisaju notifikacije na telefonu, završio sam sa svim.
Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu kako ih ne biste u buduće propustili, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.
