Mnogo ljudi je sposobno da se bavi kreativnim radom. Kreativni rad podrazumeva stvoriti nešto što će rešiti nečiji problem, što će za nijansu, ili drastično, izmeniti onoga za koga je taj rad namenjen.
Međutim većina ljudi odustane od kreativnog rada jer nisu sigurni da će to što rade zapravo da upali. Bilo da pišu knjigu, slikaju, crtaju, bilo da žele da se bave muzikom, glumom, bilo da su inženjeri, programeri…
Niko ne može da nam garantuje da će to što stvaramo biti uspešno. Štaviše, jedino što neko može da nam garantuje jeste da to možda neće uspeti.
Ali, to nije razlog da ne stvaramo, jer jedini način da saznamo da li će nešto uspeti jeste da stvorimo, upakujemo i pošaljemo, pa da oni za koje je naš rad namenjen odluče da li to što smo stvorili radi ili ne radi.
Neki bi rekli da je stvaranje nečega što možda neće uspeti gubljenje vremena, ali nestvaranje nečega što bi potencijalno moglo da uspe je gubljenje prilike da nekom pomognemo i da nekome promenimo život.
Čak i ako ne uspe, znači da smo nešto naučili. Pronašli smo nešto što ne radi i samim tim znamo da sledećeg puta nećemo praviti to isto. Ako ne saznamo da nešto ne radi, uvek ćemo se pitati šta bi bilo kada bismo tako nešto ipak uradili.
Stvoriti nešto što ne radi, dakle, ne može biti gubljenje vremena, već je to jedno veliko iskustvo, jedan proces u kom učimo i u kom sazrevamo.
Pikaso nije znao koja njegova slika će postati remek delo. Morao je da ih naslika sve da bi samo nekolicina dobile taj status.
Mi, s druge strane imamo želju da sve što stvorimo uspe, da sve što stvorimo bude hit, ali tako nešto je jednostavno iluzorno.
Trebalo bi stvarati uprkos tome što možda neće uspeti, sve dok uživamo u procesu.
Ukoliko želite da saznate više na ovu temu, toplo vam preporučujem knjigu The Proces – Seth Godin. Izguglajte je, nije je teško pronaći.
Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu kako ih ne biste u buduće propustili, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.
