Pitanja

Kada ulazimo u nešto nepoznato postoji mnoštvo pitanja na koje ne znamo odgovor i samim tim u stanju smo da ustuknemo i da odustanemo od svega.

Moramo znati jednu stvar, a to je da raditi nešto novo neće biti lako i neće biti predvidivo, već će po pravilu biti misteriozno i to nije razlog da odustanemo.

Ono što budi naš nagon za odustajanje jesu negativne priče koje sami sebi govorimo. Predviđamo šta sve može da pođe po zlu i ko sve može da nam stane za vrat ako se usudimo u tu avanturu. Taj glas imamo svi i Stiven Presvild ga je nazvao Rezistencijom, Set Godin ga zove Reptilski Mozak, i kako god da ga zovemo, taj mozač često nije u pravu.

Jeste, desi se da nekada bude u pravu, i onda kažemo – znao sam. Ali, imajmo u vidu da u 99% slučajeva taj glas nije u pravu. Ne dogodi se ništa od onoga što on predviđa, ali taj jedan put kada se dogodi je dovoljno da nam utera strah u kosti.

Da bismo lakše izašli na kraj sa glasom, moramo znati da smo i ranije imali problema i da smo se rodili u nepredvidivom svetu, i da svet postaje predvidiv, tek kad nešto naučimo, i da ako smo do sada uspeli da preživimo ne znajući nešto, uspećemo i od sada.

I da, to što mislimo da je nešto predvidivo, često nije objektivno tako, jer zapitajmo se samo koliko puta isplaniramo sve, a onda se iznenadimo nečijom reakcijom. To je zato što kad nešto predviđamo polazimo od sebe ili nekog koga znamo, a u poređenju sa brojem ljudi koji postoje na ovoj planeti, i sa brojem različitih reakcija koje mogu stvore, broj ljudi od kojim mi polazimo je beznačajan.

Najjednstavnije je truditi se da radimo ispravnu stvar, koja nikome neće škoditi i nadati se najboljem, uprkos strahu.

Alternativa je da ne preduzmemo ništa i da budemo zadovoljni onim gde smo, a da smo isprva bili na zadovoljni, ne bismo ni želeli da bilo šta menjamo.

Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.