Kada gledamo nekog kako živi od jutjuba, bloga, instagrama… nečega što svi svakodnevno koristimo može nam se učiniti da je to „laka zarada“ i „lagan posao“. U prevodu, taj neko sedi kod kuće, stavlja neke slike, tekstove, i video snimke na internet, i pare mu kaplju kroz slavinu i mislimo da što više lajkova nekog ima to više novca dobije, ali to ne funkcioniše baš tako kako nam se da učiniti i nije baš toliko lako zaraditi kako to na prvi pogled izgleda.
Istina je da je danas mnogo lakše doći do publike nego što je bilo pre 30 godina, recimo. Ranije, ako bismo hteli da vodimo vlastitu TV emisiju, morali bismo prvo da je osmislimo, pa da snimimo pilot epizodu, pa da to pošaljemo televizijskoj kući, pa da se nadamo da će to neko da pogleda, pa ako je bude pogledao da mu se i svidi, pa ako mu se bude svidela, onda bismo morali da priložimo dovoljno materijala za čitavu sezonu, pa bi taj materijal morao da se svidi onima koji se oglašavaju na televiziji…
Mnogo ljudi je bilo upleteno u takav model poslovanja i mnogo razloga da budemo odbijeni i stoga nije bio lako voditi TV emisiju.
Danas je to mnogo lakše, jer ne moramo da dobijemo ničije odoborenje, sve što nam je potrebno jeste neki minimum opreme – kamera, mikrofon, svetlo, a ponekad je čak dovoljan iskljčivo telefon.
Ipak, to ne znači da je lako. Kada snimamo za televiziju, televizijska kuća nam obezbedi urednika, montažera, producenta, studio, opremu,… a ovde sve sami radimo, što ima svoje prednosti i svoje mane.
Prednost takvog posla je što sami odlučujemo o svemu, sami biramo kadrove, sami biramo šta ćemo da izbacimo iz videa, a šta ćemo da zadržimo,…
A najveća mana je što ima mnogo da se uči. Ali, baš mnogo, i ako nismo spremni na tako nešto, ako ćemo to raditi preko vlastite volje, isključivo nadajući se da će neko da pogleda naš amaterski video i da ćemo zahvaljujući nečijim pregledima i lajkovima da zarađujemo, grdno ćemo se prevariti, i brzo ćemo da odustanemo.
Na jutjubu postoji preko 20 miliona različitih kanala, a manje od 1% njih je steklo više od 100,000 pratilaca.
Od tih 20 miliona kanala, većina kanala je neaktivna i sadrži svega nekoliko objavljenih video snimaka, koje je pogledala šačica ljudi, a sudeći po statistici većina kanala se ugasi u prvih 6 meseci stvaranja i oni koji su stojali iza tih kanala više nikada ne postave nijedan video.
Nije lako raditi nešto toliko zahtevno bez trenutnih rezultata, i potrebno je snimiti, montirati i objaviti bar 100 video snimaka da bismo znali šta to tačno želimo da radimo na kanalu, i šta to tačno publika želi da vidi na kanalu.
Ali to nije jedino što se uči u tih prvih 100 video snimaka, jer ako nismo imali prethodno iskustvo u snimanju i video produkciji, u tih prvih 100 snimaka, naučićemo da upravljamo kamerom shodno našim potrebama, da montiramo, da obrađujemo zvuk, da pravimo „thumbnail“, da komuniciramo sa publikom, da pišemo opise i mnogo toga još šta spada u posao koji naizgled izgleda prost – kažeš nešto u kameru, staviš na jutjub i kaplju ti pare.
Mi smo naš kanal otvorili 2 decembra 2019. godine, a pripreme za otvaranje su trajale puna tri meseca. Cilj nam je bio da preguramo tih najtežih 6 meseci, a da za godinu dana steknemo 1000 pratilaca i da objavimo 100 videa.
Sve naše ciljve smo ostvarili daleko brže nego što smo planirali. Malo zato što smo neke stvari radili kako je trebalo, zato što sam imao iskustva u snimanju i video montaži, a malo zato što smo imali i sreće, jer nam je jedan video, koji je igrom slučaja postao aktuelan, doneo 80% pratilaca.
Još uvek zvanično nismo postavili ciljeve za iduću godinu, ali neki ostaju isti.
Novi cilj će sigurno biti monetizovati kanal, tj. ostvariti neku zaradu od njega.
Iako smo prešavši 1000 pratilaca stekli mogućnost da zarađujemo od jutjub reklama, ta zarada nije dovoljna ni da se pokriju osnovni troškovi poput održavanja vebsajta, pretplate na sajt sa kog preuzimamo muziku i specijalne efekte i troškova mejling liste.
Verovatno najveći cilj za iduću godinu biće da stvorimo nešto što ćemo moći da prodamo. I tu ne mislim da uvalimo nešto što će naivni da kupe, nego nešto što će biti visokog kvaliteta i nešto u čemu će onaj ko to bude kupio pronaći vrednost.
Obzirom da se naš kanal bavi zdravom ishranom, logično je da se nameću kuvar i plan ishrane. Ali ne neki skrnavi kuvari i generički plan ishrane, već profesionalno dizajniran kuvar i prilagođen plan ishrane.
Sadržaj koji je do sad bio besplatan na našem sajtu i na jutjub kanalu će i dalje biti besplatan i dosupan svima, ali kuvar i plan ishrane i neki drugi proizvodi i usluge, koje još uvek ne znamo ni šta su, će imati svoju cenu.
Ne očekujemo da zaradimo u prvoj godini, možda ne ni u drugoj, što znači da smo voljni da radimo bar još dve godine bez ikakvog profita, a prosečan jutjuber može isključivo da živi od jutjuba i proizvoda koje prodaje putem tog medija, tek nakon 5 godina; nekima to pođe ranije od ruke, nekima kasnije, a mnogima nikada.
Tako da, kada idućeg puta budete pomislili „lako je njemu, sedi kod kuće, snima se i zarađuje od toga“ trebalo bi znati da iza te zarade stoji između 3 i 5 godina rudarskog rada bez ikakvog profita, pa ako mislite da je tako nešto lako, oprobajte se sami.
Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu kako ih ne biste u buduće propustili, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.
