Daning Kruger efekat je nešto što se zajedničko onima koji misle da znaju više nego što zapravo znaju, ili za one koji misle da umeju nešto da rade bolje nego što zapravo umeju. Primere takvih slučajeva možete videti na raznim talent emisijama u kojima se prijavljuju ljudi koji ne samo da nemaju dovoljno talenta da bi pobedili, već su potpuno anti-talenti.
Psiholozi Daning i Kruger su objasnilil taj fenomen i njihova teorija u suštini govoro da što manje nešto znamo, manje smo svesni svega što ne znamo u određenoj oblasti i samim tim naše samopouzdanje je veće.
Eksperti u određenim oblastima, ne samo da su svesni onoga što znaju, već su svesni svega onoga u čemu baš nisu dobri i mogu da budu objektivni povodom svog znanja ili umeća.
Početnici nisu svesni svega onoga što ne znaju.
Postoji i ono što bi se moglo nazvati obrnutim Daning Kruger efektom, a to je neko ko nije svestan šta sve zna, jer koliko god znao, uvek će biti odveć onoga čemu nije vičan, i samim ti što ne zna „sve“, njegovo samopouzdanje će biti nisko.
Na kojem god kraju ove skale da se nalazimo, nije dobro, jer ćemo imati ili previše samopouzdanja ili premalo.
Previše sampouzdanja znači da nećemo biti svesni svojih nedostataka i da ćemo praviti takozvane početničke greške koje sa razlogom baš tako zovu. Dok nema nište loše u pravljenju početnčkih grešaka kad smo početnici, to nije poželjno da se dogodi hirurgu dok vrši operaciju na našem srcu ili, pak, kolenu.
Premalo samopouzdanja znači da ćemo imati strah od izlaganja našeg rada, i veliki broj ljudi se suočava sa ovim, čak iako nisu početnici iako ne prave početničke greške. Jedan od mogućih razloga niskog samopouzdanja je što se određene veštine stiču polako i često nam je teško da uporedimo naše početničke rezultate sa trenutnim ako nemamo naš početnički rad pred nama, pa nekog ko crta i uči da crta godinama može sebe da smatra lošim iako je daleko od toga.
Ne znam koje je tačno rešenje za ovaj problem, ali čak ne bi trebalo ni da se oslanjamo na sud drugih, posebno ne širokoh narodnih masa, jer ono što široke narodne mase smatraju valjanim često se dovodi pod znak pitanja; uzmimo na primer rijaliti.
Možda bi najidealnije bilo da se uopšte ne poredimo sa drugima, već da se poredimo sa samim sobom. Ako smo danas boljo nego juče, onda znači da radimo nešto dobro i da bi trebalo da nastavimo istim tempom. Ako smo danas nešto lošiji nego juče, onda bi trebalo nešto da menjamo.
A, pre nego što bi trebalo svoj rad da izložimo javnosti, možda bi trebalo da se oslonimo na sud pojedinaca, svega nekoliko njih, čijem sudu verujemo i za koga znamo da će biti iskren prema nama, i otvoreno će nam reći da je naš rad ispod svakog očekivanja ili da je smo suviše oštri prema sebi.
Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu kako ih ne biste u buduće propustili, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.
