Kako se ispostavilo nismo baš najobolji po pitanju predviđanja budućnosti. Koliko god mislili da nešto možemo da predvidimo ili da isplaniramo, retko kada bude onako kako smo mi to zamislili ili kako se činilo da će biti.
Postoji čitava indrustrija koja zarađuje na ljudima koji su ubeđeni da mogu da predvide ishod sportskih mečeva, gde zaista nema mnogo izbora; pobediće tim A, tim B, ili će biti nerešeno, u slučaju fudbala. Često, jedan od timova deluje da je jači od ovog drugog i da ima veće šanse da pobedi, i dovoljno često ne bude tako, jer za ishode sportskih mečeva nije zaslužna statistika, nije bitno kakve smo rezultate imali prethodnih 10 mečeva, bitno je kako ćemo odigrati meč kog bi tek trebalo da igramo, a to nikada ne možemo da znamo kako će biti.
Kada znamo ponešto o našoj veštini predviđanja budućnosti, tj. kada znamo koliko smo loši u tome, pitanje je zbog čega toliko brinemo o budućnosti? Zbog čega brinemo šta će nam partner ili šef ili roditelj reći zbog nečega što bismo mi hteli da uradimo, ali ne bismo ipak, jer verujemo da drugoj strani to neće goditi. Ako zaista verujemo da to neće goditi drugoj strani, najjednostavnije je da pitamo pre nego što kupimo taj klavir, kog još uvek i ne umemo da sviramo, ili pre nego što uradimo nešto drugo na svoju ruku.
Brinemo se povodom mnoštva stvari koje mogu potencijalno da se dese, a gotovo nikada se ne desi, a budemo iznenađeni kada se neke stvare dese, ali se ipak snađemo i pronađemo izlaz i svih mogućih situacija.
Postoji jedan kliše koji glasi ovako:
Hrabri umiru jedanput, a kukavice 1000 puta.
I zaista je tako. Što više brinemo, što više pokušavamo da predvidimo negativne stvari u budućnosti doživljavamo emotivni naboj i sami sebi zagorčavamo život stvarima koje se nisu još dogodile i koje se verovatno neće ni dogodili.
I kada od 1000 stvari za koje smo verovali da će poći po zlu, jedna zaista pođe po zlu mi dalje verujemo da smo veoma dobri u predviđanju, iako je preciznost našeg predviđanja 1/1000.
Dobro je planirati i dobro je planirati stvari koje bi mogle poći po zlu kako bismo odmah imali spremno rešenje za njih. Problem je kada nas to planiranje parališe i demorališe.
Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu kako ih ne biste u buduće propustili, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.
