Ako je ikako moguće, trebalo bi izbegavati poslove u kojima postajemo nečiji lični posed. Prodali smo svoje vreme nekome i taj neko ima tendencije da maksimalno iskoristi svoju robu. Nemam praksu da često koristim engleske reči kada pišem ili govorim na srpskom, ali ću reći da se takvi poslovi se zovu još i „bullshit“ poslovi, jer stvarno ne znam adekvatni reč na srpskom za bivolje govno. Na takvim poslovima smo primorani da sedimo na radnom

Za razliku od ljudi, šarani ne brinu mnogo o važnosti; nije im stalo da li će to što rade unaprediti živote drugih šarana, da li će svojim delima ostaviti trag u istoriji tj. da li će ih njihova dela nadživeti. Zapravo, čovek je jedina životinja koja je motivisana važnošću. Kada biramo profesije, roditelji odobravaju one koje su važne – lekari, advokati, sudije, arhitekte su važni. Važni su i pisci, slikari, muzičari i drugi umetnici, ali

U odnosima sa drugim ljudskim bićem možemo da se postavimo u tri pozicije: učitelj učenik ravnopravni Ako sebe postavimo kao učitelj, verujemo da imamo više znanja i iskustva od druge osobe, šta znači da želimo svoje znanje da prenesom na njih, a retko kada, ili gotovo nikada, nećemo prihvatiti njihov savet. Ako postavimo sebe kao učenika, mislimo da druga strana zna mnogo više od nas i spremni smo da postavljamo pitanja, da slušamo savete i

nam služe da imamo uvid u tuđe živote. Ne kao voajeri, već kao objektivni posmatrači. Knjiga je često sažetak tuđih iskustava, misli, zaključaka… Ne mora sve da nam bude od koristi u knjizi, ali kada neko kompresuje sve svoje znanje, koje je sticao decenijama, u nekoliko stotina stranica jedne knjige, sigurno je da ćemo čitajući tu knjigu sa sobom poneti nešto korisno. Ljudi koji ne čitaju knjige imaju ograničen pristup iskustvima drugih. Suočeni sa problemom,

su uvek krivi za sve. Ali, ako malo bolje pogledamo, to što smo dospeli tu gde jesmo, u većoj meri zavisilo je od naših odluka. Iako ne možemo da promenimo naše odluke, i ne možemo da promenimo našu prošlost, i dalje imamo prilike da utičemo na odluke koje donosimo danas. Tako da, pre nego što bilo šta uradimo, zapitajmo se šta bismo sami sebi rekli povodom te odluke nekoliko godina unapred i na koje odluke

…ali je mrsko. Ono što moramo da uradimo ćemo uvek da otaljavamo. Knjige su odličan izvor zabave, ali ako čitamo školsku lektiru, samo zato što moramo, velika je verovatnoća da ćemo ih zamrzeti. Sva deca vole da se igraju, ali ako ih primoravamo da idu na treninge čak i kada im se ne ide, velika je verovatnoća da će zamrzeti igru. Ključ je raditi nešto što volimo, a ne moramo da radimo.

Želeti nekom dobro i činiti nekom dobro su dve različite stvari. Ako se ono što želimo poklapa sa onim što činimo, onda radimo ispravnu stvar. Ako želimo nekom dobro, a ne pokazujemo to kroz naša dela, onda je isto kao i da im ne želimo dobro. Ako ne želimo nekom dobro, a ipak činimo dobro, onda i dalje radimo ispravnu stvar.

Kada pokušavamo da stvorimo nešto, šta god to bilo, pitanje je koji tempo bi trebalo da uzmemo? Da li da idemo „all in“ i da kako Elon Musk kaže, „posvetimo poslu svaki budan čas“ ili da raskomadamo projekat na manje delove i da svakodnevno završimo taj jedan delić? Pretpostavljam da kad želite da lansirate raketu na Mars, morate da uložite svaku sekundu da tako nešto ostvarite za života. S druge strane, ako se bavite nečim

Biti u mogućnosti da gledamo u dalj, da vidimo kako će se ono što radimo danas odraziti na nešto u dalekoj budućnosti može biti od velike važnosti. Danas smo možda ostali bez posla, sedimo kod kuće, i naša budućnost će u velikoj meri zavisiti od onoga što radimo danas. Ako večito tragamo za sitnim, instant zadovoljstvima, to je sve što ćemo ikada dobiti. Ako strpljivo gledamo u budućnost, ako težimo ka nečemu za šta je

Ako bismo slušali, mogli bimo da pronađemo odgovore na veliku većinu pitanja koja postavimo u toku dana. Ako imamo neki problem, možda je neko na jutjubu već govorio o tome, možda postoji knjiga o tome, možda postoji neko ko može lično da nam pomogne da rešimo problem. Koji god da je slučaj, moramo da slušamo, ne dok ne odlučimo da smo shvatili kako se rešava problem, već dok taj koji nam predstavlja rešenje ne kaže