Kad god se mnogo ljudi okupi oko jedne ideje, to se po pravilu pretvara u dogmu.
Uzmimo za primer bilo koju religiju – moj bog je najbolji bog, i ako ne veruješ u mog boga, nisi mi prijatelj.
Drugi primer je veganska ishrana, moja ishrana je nabolja ishrana i ako ne jedeš kako ja jedem, nisi mi prijatelj.
Pravi, naučnici nemaju dogmu i ustaljeno mišljenje.
Naučnici tragaju za istinom i skloni su menjanju svog mišljenja, ako se ukaže dovoljno dokaza koji potvrđuju da je istina suprotno od onoga što su do juče mislili da je istina.
Ali, čak su i naučnici skloni dogmama.
Ignaz Semmelweis-a je platio životom da promeni mišljenje svojih kolega. Ignaz je doktor koji je primetio da se smrtnost porodilja znatno smanji ako doktori operu ruke pre nego što porode ženu, posebno ako su pre porođaja radili na obdukciji leševa.
Ignaz je bio ismevan od strane svojih kolega, dobio je otkaz, i nakon nekog vremena završio u mentalnoj bolnici, u kojoj je, kao vrhunac ironije, umro od sepse.
Istorijski gledano, dogma nas je dovoidla u mračna doba, a nauka nas je osvetlila i olakšala nam živote.
Razmišljati kao naučnik znati biti spreman da svakodnevno preispitaš svoja uverenja, a razmišljati kao dogmatik znači držati se svojih uverenja bez obzira na sve i prisiliti druge da misle isto kao i ti.
Sledeći put pre nego što prisilimo nego da misli da su naša uverenja jedina ispravna, trebalo bi se zapitati koju to dogmu zastupamo, jer svako ima pravo da donosi svoje zaključke na osnovu podataka koje ima.
Na kraju, nije bitno ko je u pravu, bitno je šta je istina.
Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu kako ih ne biste u buduće propustili, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.
