Znači dati nekome nešto i ne očekivati ništa zauzvrat; ni „hvala“, ni jednako vrednu uslugu, ni jednako vredan poklon, apsolutno ništa.
Ako delimo da bismo dobili „hvala“, onda je cilj deljenja da ispadnemo velikodušni u očima drugih, što za svrhu ima da nahrani naš ego, a ego je nezasita mašinerija, i nikada se neće zadovoljiti jednim „hvala“, nego će svaki put očekivati više, što nas dovodi do drugog problema.
Ako delimo da bi nam usluga ili poklon bili uzvraćeni, onda se to ne može smatrati deljenjem, već trgovinom. Možda do transakcije ne dođe odmah; ja vama nešto poklonim za vaš rođendan, a vi meni poklonite nešto za moj rođendan. Ta dva događaja mogu biti udaljeni mesecima, ali kada ignorišemo vremensku distancu dve transakcije, shvatimo da smo obavili robnu razmenu; tamte za vamte.
Ono što je ispravno očekivati kada delimo, jeste da ćemo naučiti i inspirisati nekog da učini isto; da stvori nešto, da odvoji nešto što mu je pripadalo, i da podeli sa nekim drugim; ne sa nama, nego sa nekim drugim. Na taj način ćemo istinski uticati na promenu kulture.
Vlastitim postupcima možemo uticati na promenu kulture jedne osobe. Ako ta osoba učini isto, vremenom se stvori lavina promena, i vremenom može da se promeni čitava kultura zajednice ili kompletnog društva.
Promena kulture je spor i težak proces, ali ako dan po dan, svesno utičemo na jednu po jednu osobu, da makar malo promeni pogled na svet, vremenom ćemo uticati da se stvori nova kultura.
Promene kulture mogu biti dobre i loše; promene kulture mogu biti planske i neplanske, a najbolje je kad su planske i dobre.
Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu kako ih ne biste u buduće propustili, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.
