Razlog

Kada je novac osnovni razlog zašto nešto radimo, onda su nam svi koji rade isto što i mi konkurencija i pretnja koje bi se trebalo otarasiti.

Uzmimo na primer, Koka kolu i Pepsi.

Obe ove kompanije prodaju zašećerenu vodu, koja je katastrofalna po naše zdravlje, i troše milijarde dolara u marketinške kampanje takmičeći se jedni s drugima u ostvarenom profitu.

Nije im apsolutno stalo do zdravlja mušterija i do očuvanja životne sredine, već im je isključivo stalo do profita.

Do saradnje Koka kole i Pepsija nikada neće doći, iako oni proizvode isto sranje.

Isti slučaj je sa bilo kojom industrijom čiji je cilj da osvoji masivno tržište i stekne masivan profit.

S druge strane, pojedinci i grupe koji imju plemenit cilj, da unaprede zajednicu, da olakšaju ljudima život, da pronađu istinu, a usput zarađuju, imaju znatno veću mogućnost da ostvare saradnju.

Jedan od tipičnih primera je naučna zajednica. Nigde postoji veći konflikt ideja nego u nauci, ali su naučni radovi dostupni svima, kako bi ih preispitali, usavršili i došli do istine; jer u nauci, jedino je istina bitna.

Gledajući tako, vrlo je lako videti da je nauka ono što pokreće civilizaciju napred, a ne multimilionske investicije kompanije čiji je profit jedini cilj.

Istina je da nauka ne može bez tih investicija, ali nijedna kompanija neće investirati u projekat ukoliko ne vidi ličnu korist iz toga.

Mikrosoft je jedna od kompanija koja ima jasno zacrtan cilj; obezbediti računar na svakom radnom stolu, i uspeli su u tome, iako do juče nisu proizvodili računare.

I pored toga što postoji mnogo više piratskih kopija Vindovsa, Mikrosoft se vrlo malo, ili gotovo nimalo, ne bori protiv njih, jer oni koji neće da kupe Mikrosoft Vindovs, neće ga kupiti čak i kad bi morali, već bi posegli za nekom alternativom.

Ovaj odnos ciljeva i konkurencije je posebno interesantan među ljudima i organizacijama koji se bave promovisanjem ideja i obrazovanjem.

Potpuno je nelogično i suludo ne sarađivati sa, takozvanom konkurencijom, jer to odbijanje saradnje ide i na vlastitu štetu, ali pre svega ide na štetu potencijalnih mušterija.

Ako sa nekim podelite ideju, onda oboje imate ideje, i moguće je imati dve ili više ideja odjednom koje će savršeno funkcionisati u sinergiji.

Ako zadržite ideju za sebe, onda ćete samo vi imati tu ideju, ali time ćete mnogo više izgubiti nego dobiti.

Jedan od ključnih koraka ka uspehu onih koji se bave obrazovanjem, i prodavanjem ideja, je da sarađuju sa drugima koji se bave sličnim stvarima, ja ću imati 1000 ljudi koji će slušati šta ja imam da kažem, vi ćete imati 1000 ljudi koji će slušati šta vi imate da kažete, ali ako oboje stanemo pred 2000 ljudi i kažemo šta imamo, 2000 ljudi će imati dve ideje, i svakako će biti bogatiji nego da smo jedni druge doživeli kao konkurencija.

Iz tog razloga, „TeD Talk“, i bilo koje druge konferencije imaju izuzetan uspeh i veoma su dobro primljene od strane publike koja je spremna da čuje šta se tamo govori; i bez obzira što na svakoj konferenciji postoji mnoštvo govorinika, niko ne gubi, već samo dobija.