Obrazovanje

Obrazovanje ne bi trebalo da bude besplatno zato što je bezvredno, već zato što svako zaslužuje da uči.

Danas je to bar lako. Sve informacije su dostupne na internetu, sve što bi čoveka trebalo obučiti jeste kako da pronađe te informacije.

Obrazovanje nije puko pamćenje informacija koje će kasnije da reprodukujemo. Enciklopedijsko je korisno za kvizove; ali samo za pobednika, jer samo pobenik dobije nagradu na kvizu. Svi drugi nemaju mnogo korisit od takvog znanja.

Pravo obrazovanje podrazumeva rešavanje zanimljivih problema, kako kaže Set Godin.

Zanimljivi problemi su problemi za koje ne postoji tačan odgovor. Ili smo problem rešili ili nismo; kako ćemo ga rešiti, to je na nama da iznađemo.

Rešavanje zanimljivih problema je upravo ono čemu nas ne uče u školama. U školama nas uče da budemo poslušni i da recitujemo pesme napamet, ili da umemo da ponovimo sve što se u udžbeniku nalazi.

Ako u tome ne uspemo, zadrže nas na tom razredu još jednu godinu, sve dok ne budemo spremni da idemo dalje.

Kada odemo u drugi razred, često zaboravimo ono iz prvog, jer znamo da to više neće biti na kontrolnom.

S druge strane, ako nam je neko znanje neophodno da bismo rešili problem, i ako je često u upotrebi, nećemo ga tako lako zaboraviti.

Jedan od primera zanimljivih problema je vođenje kućnog budžeta. Kako da potrošim manje nego što zaradim? Tome nas nikad ne nauče u školi.

Umesto toga, nauče nas čitavu lozu Nemanjića, sve glavne gradove, (koji su skloni menjanju), nemu kartu (takođe sklona menjanju), Ajnštajnovu formulu teorije relativiteta, koju svi znamo, ali vrlo malo njih razume.

Krajnje je vreme da se to promeni. Krajnje je vreme da se iz škola izbace testovi, i da se izbaci učenja svega što se očas posla može pronaći na internetu.

Svrha škole bi trebalo da bude da se stvore funkcionalna ljudska bića koja će umeti da žive u zajednici, a ne narcisoidni i prepotentni snobovi koji su osvojili prvu nagradu na opštinskoj smotri recitatora.