Ne postoji nijedan pisac koji može me opčini svojim pričama kao Murakami. U poslednje četiri godine, svakih nekoliko meseci odaberem jednu od njegovih knjiga i svaki put me zapanji njegova proza; svaka knjiga je toliko slična, a toliko različita.
Ponavljaju se motivi džeza, klasične muzike, mačaka i pre svega traganje za nekim dečačkim ljubavima. Likovi konsantno napuštaju svoje komfor zone, dešavaju im se nepredviđene stvari, za koje na kraju shvatimo da se nisu mogle drukčije dogoditi, i da se nisu mogle izbeći.
Proza je pitka, slikovita, precizna; nijedna reč nije suvišna, svaka slika je u romanu s razlogom, i po prvi put nisam se susreo sa čestim ponavljanjem informacije; gotovo svaka scena znači uvođenje novih informacija, a oni koji čitaju Murakamija, znaju koliko je sklon da ponavlja izesne informacije kroz dela.
Nema mnogo magičnog i mističnog u ovoj knjizi, koliko na primer ima 1Q84, ili Ubistvo Komtura, ili Kafka na obali mora, ali Murakami nije samo nadrealnost; njegova dela su ljubavna i preispituju granice razuma i emocija; vođenje srcem i mozgom.
Preporučujem svakome ovu knjigu, posebno onima koji nisu nikada čitali Murakamija, jer je zaista odličan uvod u njegovu prozu.
Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu kako ih ne biste u buduće propustili, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.
