Industrijsko doba nas je naučilo da tretiramo ljude kao mašine; kako da je napravim da bude brža, kako da troši manje energije, kako da proizvodi što više; odnosno, kako da za što manje ulaganja, dobijem što više proizvoda?
Isto tako postupamo i sa ljudima, iako većinu poslova koje čovek danas obavlja pripadaju intelektualnom domenu. Potrebni su lideri koji umeju da barataju ljudima, a ne mašinama, potrebni su ljudi koji umeju da napišu sadržaj na internetu, da snime zanimljiv video, da dizaniraju privlačan poster, koricu za knjige, potrebni su ljudi koji umeju da organizuju rad i da tretiraju svakog pojedinca kao ljudsko biće…
Ipak, često ćemo videti da se od ljudi očekuje da napišu suludi broj članaka u toku dana, da snime što je više moguće filmova u toku godine, da dizajniraju bezbroj korica za knjige… jer bitno da se okreće, što više to bolje…
Moramo prestati da tretiramo ljude kao mašine; moramo pustiti ljude da pronađu svoju strast, da rade ono što vole, tempom koji im odgovara, i tek tada ćemo imati priliku da vidimo njihov pun potencijal.
Ljudima ne bi trebalo davati instrukcije da reše probleme, već bi trebalo ukazati na problem, i pustiti ih da sami nađu rešenje za problem, a sami će tražiti pomoć kad za nju bude bilo potrebe. Na kraju krajeva, nije bitno kako će problem rešiti, bitno je da se reši.
Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu kako ih ne biste u buduće propustili, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.
