Kada razmišljamo o postupcima drugih uvek polazimo od sebe; uvek smo subjektivni. Mislimo da drugi znaju sve što mi znamo i da svesno prave izvesne greške i nanose štetu sebi ili drugima, ali grešimo; ne znaju. Nikada ne možemo znati šta se odvija u tuđim glavama. Svako od nas ima potpuno drugačiji i unikatan narativ u glavi koji im govori zašto su nešto učinili. Često, ni sami nismo svesni svog narativa i onda kada ga
Iako nisam siguran ko je tvorac ove izreke, a nije ni google, pa neću nikog potpisati, a ona glasi ovako: Ako ste najpametnija osoba u prostoriji, znači da ste u pogrešnoj prostoriji. Dakle, dobro se zapitajte gde se nalazite i ko su ljudi koji vas okružuju. Ako u vašem okruženju ne postoji niko od koga biste nešto mogli da naučite, vreme je da promenite okruženje, ili da makar uvedete neke nove ljude u svoj život.
Jedna od profesionalnih deformacija nas koji radimo u obrazovanju je da stalno lovimo greške u tuđem ponašanju i da ih na njih upozoravamo. Problem nastaje kada to radimo uvek i na svakom mestu. Ja, na primer, imem strašnu glavobolju kada spazim da neko ne koristi tehnologiju onako kako bi trebalo; ako neko ne ažurira svoje aplikacije i operativne sisteme; ako im je ptrebno druže vremena da bi došli od izvesnih podešavanja na njihovom uređaju ili
Ako nešto ne umemo da uradimo imamo dve opcije; neko to može da uradi umesto nas ili možemo da se opredelimo za teži put, odnosno da steknemo novu veštinu. Prva opcija je isplativa ako to što bi trebalo da uradimo nećemo raditi često i ako nije vredno trošenja vremena koje bismo potrošili na učenje. Na primer, nećemo na brzinu studirati stomatologiju zato što nas boli zub nego ćemo otići kod zubara. S druge strane, ako
Pre dva dana sam pisao o strasti i hteo bih da se nadovežem. Allan Watts je jednom prilikom pitao studente šta će da rade nakon što budu diplomirali. Neki su rekli da će biti biznismeni, menadžeri, prodavci,… birali su karijere koje mogu da donesu status i novac. Watts je zatim rekao: A, šta ako izuzmemo novac iz jednačine, šta biste onda radili? Neki su rekli da bi voleli da pišu, da snimaju filmove, da plešu,
Kad nas uhvati panika, kada dotaknemo dno, često smo odlučimo da promenimo naše navike; mnogi prestanu da puše posle prvog srčanog udara; neki prestanu da piju nakon što se javno osramote; neki promene ishranu nakon što im je postavljena dijagnoza neke teške bolesti; neki odluče da naprave dnevni raspored i da više ne kasne ni sa jednim projektom… Držimo se tih novih navika i vidimo kako se naš život menja; često na bolje, a ponekad
Mnogi će vam reći da pronađete vašu strast, ali vam neće reći kako da je prepoznate. Strast je ono o čemu razmišljate pre nego što zaspete i ono što prvo želite da uradite nakon što se probudite. Strast je ono što ne volite da prestanete da radite.
Ne možeš da budeš u sadašnjosti jer si skoncentrisan na konačan ishod, a ne na proces. Ne prija ti to što radiš već zamišljaš sliku neke daleke budućnosti u kojoj će ti to što radiš donetu slobodu, slavu, novac. Koliko god da radiš uvek ti se čini da ne radiš dovoljno. Pronađi nešto što je značajno i što možeš da radiš svaki dan; kao dete koje jedva čeka da se probudi da bi se igralo
Nedavno sam govorio o otporu, pojavi koju je formulisao Stiven Presfild, ali nisam rekao ništa o zamaskiranom otporu. On najčešće dolazi u vidu novih projekata. Kada radite nešto izvesno vreme i znate da nećete završiti, počinju da vam se javljaju nove ideje. Tako, na primer, dok ste usred pisanja romana, dobijete ideju da napišete uputsvo za pisanje romana ili da počnete novi roman, kratku priču, jutub kanal… Dobro je dobijati nove ideje i imati ih
Moj odgovor je – ne znam. S jedne strane, postoje ljudi koji savetuju da odaberete jednu stvar i postanete majstor u njoj; bilo da je to pisanje, slikanje, muzika, šah, stolarija, grnčarija, u čemu god da leži vaša strast, uhvatite se toga i kopajte koliko god duboko možete. Vrlo dobro se sećam intervjua sa jednim čelistom koji je tada imao blizu 90 godina. Novinarka ga je pitala šta ga motiviše da još uvek vežba i
