Misli, Motivacija, Produktivnost

Neuspeh

Kada na kraju dana, nakon napornog rada, shvatimo da smo proveli čitav dan radeći nešto uzalud, nešto što nam nije dalo nikakve rezultate, nešto što nas nje pomaklo s tačke na kojoj smo bili tog jutra, imamo dve opcije.

Možemo da budemo besni, da kukamo, i da svima pričamo kako nismo imali sreće,…

Možemo da analiziramo ono što smo uradili, da pokušamo da ustanovimo grešku, da je eliminišemo i da idućeg dana uradimo sve kako smo zamislili.

Prva opcija će nam možda doneti empatiju, potvrdu da nismo imali sreće, ili da nikada nemamo sreće, dok će nam druga opcija često otvoriti nova vrata, nove perspektive, koje će nam često doneti mnogo bolje ishode nego što smo ih prvobitno zamislili.

Kako ćemo reagovati je isključivo pitanje ličnog izbora.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Motivacija, Produktivnost, Život

Pravo vreme je sad

Svi imamo neke želje; želeli bismo da vodimo drukčiji život nego što sada vodimo. Možda želimo da promenimo posao, da ostvarimo karijeru na internetu, da otpočnemo vlastiti biznist, da proširimo porodicu, da…

Ali, te želje često ostaju nešto što će se dogoditi u budućnosti; nešto na čemu ćemo raditi kada se stvore određeni uslovi; kada budemo rešili izvesne probleme; kada nas bude pogodila inspiracija; kada naša deca odu na fakultet, kada budemo imali ovo ili ono…

Da vam kažem nešto: idealni uslovi ne postoje! Uvek će vam nešto faliti!

Jedini razlog zašto neko vodi život kog biste vi želeli da vodite je što taj neko nije čekao idealne uslove već je preduzeo izvesne mere. Ne, taj neko nije ni pametniji, ni sposobniji, niti je imao više sreće, niti su mu bogovi i horoskopski znaci više naklonjeni, taj neko je jednostavno uzeo stvar u svoje ruke i počeo da radi.

Koliko ste puta pročitali neku knjgu, pogledali film, videli bilo čiji proizvod rada u domenu u kom biste sami želeli da radite, i pomislili – pa ja mogu bolje od ovog?

Recimo da hoćete da radite kao dizajner, ali radite kao kasirka jer to vam donosi sigurna mesečna primanja iako mrzite taj posao. Prošli ste pored bilborda koji izgleda kao da ga je sastavio neko iz IV-2 na času likovnog i pomislili ste da vi možete bolje.

Naravno da možete! Ali, da biste u tome uspeli morate da ustanete iz vaše fotelje, ostavite telefon i zaista preduzmete korake; napravite vebsajt, napravite portfolio, pravite tutoriale i stavljajte ih na YouTube i na vaš vebsajt, napravite profile na freelancing sajtovima…

Jeste, u početku će biti teško. Nećete moći da nađete klijente, ali to nije razlog da odustanete. Zapamtite, oni koji se bave dizajnom su tu samo zato što su bili uporni i zato što su radili. Svakodnevno su stvarali rad, možda su ga kačili na instagram, možda na svoj sajt, ali su se stvarali i pokazivali svoj rad drugima, i neko ih je primetio i angažovao da dizajniraju taj bilbord. Da je taj neko znao da vi umete bolje, sigurno bi angažovao vas umesto njih, ali vi niste radili i niko vas nije primetio.

Imaćete mnogo da učite i moraćete da se navikavate na nove radne obaveze i isplanirate vaš dan drukčije; možda ćete morati da se odreknete vaše omiljene TV serije ili nekoliko sati listanja fejsbuka, ali ako zaista želite neku promenu u vašem životu, to je cena koju morate da platite; morate da se pokrenete i da zaista odradite posao; ne sutra, ne u ponedeljak, ne sledeće godine već – SADA, DOMAH!

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Nemojte očekivati ništa

Kako Geri Džon BIšop kaže u svojoj knjizi, Unfuck Yourself, najbolje je ne očekivati ništa.

Nisam siguran da knjiga postoji na srpskom, ali englesku verziju možete slušati i čitati na Scribdu, a ako se registrujete putem ovog linka, dobićete dva meseca besplatne pretplate na Scribd.

Elem, knjiga sadrži mnogo praktičnih saveta za život, ali gore pomenuti je definitivno najjače odjeknuo mojom glavom.

Očekivanja su, po Geri Džon Bišopu, izvori svih razočaranja, svađa i osnovnI razlog zašto odustajemo od onoga što činimo.

Kada promenimo ishranu, počnemo sopstveni biznis, napravimo YouTube kanal, počnemo blog, napišemo knjigu, uđemo u novu vezu, upoznamo nekog… nešto očekujemo da se desi i najčešće to što očekujemo se ne desi.

Očekivali smo da ćemo skinuti 10 kilograma, skinuli smo samo 7 i sad smo nezadovoljni; očekivali smo da ćemo steći slavu na YouTube-u, a nismo; očekivali smo…

To ne znači da ne treba da planiramo i imamo ciljeve u životu, već jednostavno da ne očekujemo ništa jer očekivanje nije ništa drugo nego predviđanje ishoda, a mi smo veoma loši u predviđanju.

Najbolje je postaviti cilj, odrediti neophodno korake ka dostizanju tog cilja, ne očekivati ništa, već raditi korak po korak. Ako na nekom koraku padnemo, ustanemo i nastavimo dalje ili promenimo strategiju kada shvatimo da ova ne funkcioniše.

Trebalo bi uživati u procesu, u svakom koraku kog preduzimamo, umesto da živimo u našim nerealnim očekivanjima koja će nas pre ili kasnije izneveriti.

Očekivanje će nas definitivno dovesti do frustracije, a sva ta frustracija sigurno neće promeniti ishod odnoga što radimo.

Stoga, ako želite da napišete roman jasno je da morate da sednete i da pišete svakog dana, ali nemojte očekivati da će taj roman da bude bestseler, da će biti pretvoren u neki holivudski blokbaster, da će… nemojte očekivati ništa od njega.

Ako vam činjenica da ćete kroz neko vreme imati napisan roman nije dovoljna, nemojte ga ni pisati.

Isto tako, ako želite da vodite YouTube kanal ili blog, nemojte očekivati slavu, nemojte očekivati stotine hiljada pratilaca i čitalaca, već sedite i svakodnevno proizvodite materijal kojim ćete popuniti vaš blog odnosno YouTube kanal.

Ako vam činjenica da ćete kroz neko vreme imati mnoštvo materijala koja nekome može da bude od koristi nije dovoljna, onda nemojte ni počinjati taj posao već radite nešto u čijem ćete procesu uživati bez obzira na ishod.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Produktivnost

Microsoft To Do, verzija 2.0, topla preporuka

Microsoft je nedavno plasirao verziju 2.0 svoje aplikacije To Do koju je prethodno dizajnirao Wunderlist i koju je Microsoft kupio.

Iako moram priznati da nisam bio impresioniram prethodnim verzijama ovog softvera, poslednje izdanje To Do aplikacije je upravo ono što mi treba jer ob jedne takve aplikacije očekujem da mogu da napravim pregledan spisak zadataka koje bi trebalo da obavim u toku dana i ništa više.

Pre nego što nastavim, moram da napomenem da nisam sponzorisan da promovišem ovaj softver. To Do mi se jednostavno dopada i mislim da može da posluži svima onima koji žele da organizuju svoj dan i isplaniraju svoj projekat.

Ono što mi se najviše sviđa kod To Do aplikacije je što imate mogućnost da napravite razne kategorije, da u svaku od tih kategorija dodate zadatke koje bi trebalo da obavite i imate posebnu kategoriju “My Day” (moj dan) u koju, krajnje jednostavno, možete da dodate zadatke koje ćete da obavite tog dana.

Ukoliko ste ranije čitali moj blog, moguće je da ste pročitali moj članak o pravljenju rasporeda i da znate koliko sam opsednut planiranjem i produktivnošću.

Iako su Google kalendar i Trello odlične alatka za planiranje vašeg rasporeda, nisu toliko efikasni za planiranje mikro projekata i zadataka.

Microsoft To Do je odlična dopuna za Google kalendar, i stvarno može da vam učini život jednostavnijim ako imate previše obaveza s kojima ne znate šta ćete pre.

Ono što ja svakog jutra uradim nakon što ustanem i skuvam kafu jeste da otvorim Microsoft To Do, napravim spisak stvari koje bi trebalo da uradim za svaku od kategorija koje sam sebi napravio i odaberem 3 najvažnije koje tog dana moram da uradim, i dodam ih u My Day.

Na taj način sam odredio prioritete, znam da ću, ako budem uspešno obavim ta tri zadatka, načiniti neophodne korake kako bih pogurao svoj projekat napred i kako bih napredovao na ličnom razvoju.

Ukoliko se desi da završim ta 3 zadatka ranije nego što sam planirao, onda u svoj dan dodam nove zadatke.

Ponekad, moj dan ima više od 3 zadatka, ali neki od tih zadataka podrazumevaju stvari koje svakodnevno radim, poput pisanja bloga ili čitanja, i oni tu više stoje kao podsetnik da nego konkretan zadatak.

U svakom slučaju, ako ste tragali za idealnim softverom za planiranje vašeg dana, To Do je jedan od potencijalnih i trebalo bi da mu pružite šansu; potpuno je besplatan, postoje verzije za PC i za telefon.

Potreban vam je Microsoft nalog, i nakon što se ulogujete sa vašim nalogom i napravite listu zadataka, ona će biti sinhronizovana širom svih vaših uređaja.

Toliko od To Do softveru, nadam se da će vam biti od koristi.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli, Život pisca

Sindrom prevaranta

Svi koji svoj rad izlažu očima javnosti, pre ili kasnije će osetiti simptome ovog sindroma.

Bez obzira koliko smo uspešni u onome šo radimo, mislićemo:

  • Ko sam ja da nekome nešto objašnjavam?
  • Šta ja to znam?
  • Šta ja to umem da uradim?
  • Šta ja to imam da kažem?

Često ćemo misliti da naš rad ne vredi apsolutno ništa i da zavaramo sami sebe. Vrlo je lako moguće da će nas te misli paralisati i da zbog tako nečega možemo da prestanemo da radimo.

Ipak, istina je da svako od nas nešto zna, svako od nas nešto ume da uradi, i svako od nas ima nešto da kaže ili da objasni nekom ko će imati veliku korist od našeg rada i ko će nam na tome biti zahvalan.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli

Radost posla

Industrijalizacija je stvorila poslove koje niko nije voleo, ali koje smo svi radili jer su svakog meseca donosile zagarantova primanja.

Manje je bilo bitno ko obavlja taj posao, jer je svako mogao biti obučen da obavlja bilo koji posao; radnik je bio samo još jedan šraf u mašini.

Cilj je bio stvoriti radno mesto na kom ćete lako zameniti radnika u slučaju da je bolestan ili da se jednostavno ne pojavi na poslu.

Danas, još uvek postoje takva radna mesta iako se dobar deo poslova obavlja automatski; vrši ih neki vid robota ili veštačke inteligencije ili kombninacija ta dva.

Na primer, u većini prodavnica imate “self-check” kasu, ali imate i kasirke koje će skeinirati vaš bar kod i naplatiti vam ceh.

Ali, postoje kasirke koje su nezamenljive, koje vole svoj posao, koje vole interakciju sa ljudima, i kod koje ćete svaki put otići i čekati u redu, jer znate da će biti prijateljski nastrojena, da će se interesovati za vas i da će vam pružiti uslugu kakvu samo ona može da pruži.

Jedini razlog zašto u McDonalds-u ljudi još uvek obavljaju veći deo posla je što su jeftiniji od mašine i što je veoma lako naći nekog ko će za vrlo malo para da ubacuje pomfrit u vrelo ulje i da ga nakon izvesnog vremena vadi.

S druge strane, sve više ljudi ima priliku da radi ono što voli, da svojim radom promeni nečiji život, da se pojavi ispred grupe ljudi koje će da vodi i koji će im biti zahvalni na radu kog su pružili.

Imamo dva izbora:

  • Možemo da budemo šraf u nekoj mašini i da nas lako zamene kad im više ne budemo odgovarali;
  • Ili možemo da radio posao koji je bitan, od kog ćemo sami imati koristi, u kom ćemo uživati, ali od kog će najviše koristi imati ljudi ispred kojih stojimo i koje smo odlučili da vodimo;

Prvi nam garantuje platu na kraju svakog meseca i frustraciju odlaska na posao.

Drugi je rizičniji, ne garantuje primanja, ali nam garantuje radost obavljanja posla, priliku da promenimo nečiji život na bolje i da budemo jedini koji će biti u mogućnosti da pruži takav posao i ako dovoljno ljudi bude volelo to što radimo, zaradićemo mnogo više nego što bismo zaradili radeći kao šraf u nekoj mašini.

Na primer, postoji mnogo kuvara u restoranima koji mogu da skuvaju ukusna jela, ali je vrlo malo onih koji mogu da skuvaju jela kao što Gordon Ramsey može da ih skuva ili Jamie Oliver ili bilo koji lokalni šef kuhinje kog vi poznajete i čiju kuhinju volite.

Ako nesebično pružite svoj rad, ako odradite posao najbolje što možete, vrlo je verovatno da ćete postati unikatni i nezamenjljivi i vrlo je verovatno da će se pojaviti izvesni ljudi koji će biti spremni da čekaju u redu kako biste ih vi uslužili.

I onda, kada neko bude hteo da jede u restoranu, neće otići u McDonalds, gde hamburger u svakom restoranu s razlogom ima isti ukus, već će otići u restoran u kom vi kuvate, jer će hteti da jede vaše jelo, koje niko drugi osim vas ne može da sprema.

Ili na primer, svako može da nauči tekst, da izađe na pozorišnu binu, ili pred kamere, i da kaže tekst kog je naučio, ali samo je Zoran Radmilović mogoa da odglumi Radovana Trećeg, kao Zoran Radmilović i zato su ljudi stojali u redu da gledaju njegove predstave, iako biste vi verovatno bolje zapamtili taj tekst nego Zoran.

Za kraj, postoje muzički izvođači poput Đorđa Balaševića, koji sami pišu pesme, koji dobrim delom učestvuju u svakom segmentu stvaranja muzike, koji daju deo sebe za stvaranje te muzike i zato samo Balašević može da izvede Balaševićeve pesme kao Balašević.

Nikada nećete videti gomilu ljudi da stoji na trgu i sluša “Balašević tribute bend” kako izvodi Balaševićeve pesme, ali ako ih on lično bude izvodio, garantujem vam da tog dana nećete moći da vozite auto nekoliko blokova blizu tog trga.

Iako su iste pesme u pitanju, isti tekst, ista muzika, samo Balašević može da izvede Balaševićeve pesme kao Balašević i ljudi koje je on odabrao da vodi će posvetiti čitav dan i proputovati pola Srbije da bi došli na koncert i kako bi proveli tri sata doživljavajući unikatno iskustvo.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.

Misli, Produktivnost

Promena kursa

Već smo govorili o pravljenju rasporeda i određivanju prioriteta; nekako idu jedno uz drugo. Kada odredite vaše prioritete i postavite ciljve onda vam je mnogo lakše da napravite rasored koji će vas dovesti do vaših ciljeva.

Ponekad umemo veoma striktno da se držimo naših prioriteta i našeg rasporeda, a ponekad nam to ne pođe za rukom i mora da dođe do promene; moramo da promenimo kurs jer dođe do nečeg nepredviđenog ili nešto drugo postane prioritet.

Možda smo napravili raspored koji nam ne odgovora pa zbog toga moramo da ga menjamo.

Koji god da su razlozi za dovođenje bilo kakvih promena ili sitnih korekcija, nemojte očajavati; potpuno je normalno menjati kurs i plan.

Sve je dobro dokle god imate brod i destinaciju do koje treba da stignete. Svakodnevno proveravajte da li ste na pravom putu i podešavajte vaša jedra tako da vas dovedu do cilja.

Na kraju, čak i da ne uspete da stignete do vaše destinacije, može da vam se desi da zapravo otkrijete novi kontinent.

Na ovom blogu svakodnevno pišem o čemu god mi se tog dana piše. Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, mogu vam ih svakodnevno slati na mejl, i tako ih nećete propustiti u moru objava na fejsbuku.

Onima koji se prijave na mejling listu, poslaću besplatan primerke svog romana Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored.

Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem.