Zanimljivo je koliko varijacija postoji u primercima ljudske vrste.
S jedne strane se nalaze vrhunski naučnici, umetnici, sportisti koji svojim intelektualnim, ali i fizčkim radom, čine naš život jednostavnijim.
Zahvaljujući njima, imamo mogućnost da letimo, da se vozimo brzim vozovima, da komuniciramo sa ljudima na drugom kraju sveta, da se izlečimo od većine bolesti, da se zamislimo nakon što doživimo umetničko delo i da shvatimo da ljudsko telo nema granice nakon što vidimo izvedbu vrhunskog sportiste…
S druge strane imate ljude koji ne rade ništa osim što gledaju TV, veruju da će imati mnogo više ogreva kada iscepaju kubik drva i rašire ga jer će gomila izlgedati veće, ili će imati mnogo više hrane nakon što iseku viršlu na komade i rašire je po tanjiru.
Takvi, ne samo da ne doprinose unapređivanju ljudskog života već često imaju negativan uticaj; posebno ako se domognu vladajućih pozicija, poput nekih bivših i sadašnjih politačara; što otvara vrata novoj misteriji – kako neko toliko glup može da bude izabran za predsednika?
Ne kažem da bi trebalo razdvojiti glupe od pametnih i klasifikovati ih kao dve zasebne vrste, ali se nameće pitanje – da li postoje takve varijacije i među drugim životinjskim vrstama?
Da li u čoporu vukova postoji apsolutno beskoristan vuk koji sve što ume da radi jeste da vija sopstveni rep?
Jedno je, pak, sigurno po tom pitanju – takav vuk nikada neće postati alfa; što znači da vukovi umeju bolje da biraju svoje lidere.
Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu kako ih ne biste u buduće propustili, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.
