Misli

Kako pronaći posao nastavnika engleskog i otići u Kinu – detaljno uputstvo

Od kako sam pre tri godine otišao Kinu, mnogo je ljudi izrazilo želju da učini isto i često su me pitali za savete.

Stoga, odlučio sam da odgovorim na često postavljana pitanja i da vam dam sve neophodne instrukcije za pronalaženje posla i spremanja dokumentacije za dolazak u Kinu.

Pre toga, morate da ispunite prvi uslov:

Može li se raditi bez diplome?

Legalno ne može!

A, ja va neću vam davati instrukcije kako da rizijujete da budete uhapšeni i da provedete izvesno vreme u zatvoru; to radite na sopstvenu odgovornost.

Stoga, ako ne ispunjavate prvi uslov, odnsono ako nemate fakultetsku diplomu, ovaj tekst za vas nema nikakvu vrednost i ne morate dalje čitati.

Kako da legalno radim u Kini kao nastavnik engleskog jezika?

Da biste radili legalno i da biste mogli da živite u Kini, bilo sami bilo kao porodica, treba vam radna dozvola i radna viza i da biste te to ostvarili potrebno je da se ispuni nekoliko uslova:

  1. Morate da imate posao;
  2. Poslodavac mora da ima licencu da zaposli strane nastavnike i dužan je da vam obezbedi radnu dozvolu B kategorije i radnu vizu;
  3. Za predavanje engleskog morate biti “native speaker” ili da ste stekli diplomu iz “native speaking” zemlje (ovom pravilu se često progleda kroz prste, posebno ako poslodavac ima dobru reputaciju u lokalnoj zajednici; čitajte – ako plati mito)
  4. Morate imati fakultetsku diplomu; bilo da predajete engleski ili da ste nastavnik po struci (u nekim slučajevima može i bilo koja druga fakultetska diploma, ali to sve zavisi od poslodavca i adminstracije u provinciji u kojoj aplicirate)
  5. TEFL, TESOL ne moraju, ali često traže dodatne sertifikate kada niste “native speaker”; tako da TEFL ili bili koji drugi sertifikat iz engleskog;
  6. Potreban je “reference letter” odnosno pismo preporuke koje dokazuje da imate 2 godine radnog iskustva;
  7. Treba vam “no criminal record” odnosno dokaz da niste osuđivani;

Kako pronaći posao?

Za početak, preporučujem da instalirate WeChat i napravite nalog; sva komunikacija sa Kinezima se obavlja tim putem. 

Napravite CV i kratak intro video; sedite ispred belog zida, recite nešto o sebi; ko ste, odakle ste, vađ nivo obrazovanja, iskustvo, zašto želite da dođete u Kinu,… šta već može stati u minut.

Zatim, Linkedin, Beijinger i ESL Cafe, i pretražite oglase za posao. 

Moj savet je da izbegavate agencije i regrutere jer često mute; ne daju dovoljno informacija; kažu jedno, a urade drugo; krajnje su nepoverljivi.

Dakle, ako je moguće, komunicirate direktno sa HR osobljem škole, ondosno kompanije. 

Kada sam ja došao postojale su tri opcije za zapošljavanje; državne škole, privatni vrtići i privatne škole engleskog, odnosno trening centri.

Koliko znam, sada, u državnim školama samo “native speaker” može da predaje, rad u privatnim vrtićima je ilegalan za strance, tako da vam ostaje trening centar, odnosno škole engleskog.

Gledajte da poslodavac nudi sledeće:

  • Z VISA;
  • “housing allowance” ili smeštaj;
  • “flight ticket”; najčešće u vidu bonusa nakon godinu dana ugovora;
  • “paid national holidays”; ima mnogo praznika;
  • jasno definisano radno vreme;
  • zdravstveno osiguranje; 
  • nadam se da nisam ništa zaboravio

U oglasima ćete često naći wechat kontakt poslodavca i onda se sa njima dogovarate oko detalja.

S poslodavcem dogovarate platu (cenkajte se; to je deo kulture), možete se dogovoriti da vam obezbede stan, ili neki privremeni smeštaj dok sami ne nađete stan kada već budete došli.

Šta kada pronađem posao?

Kada pronađete posao, odnosno potpišete ugovor s poslodavcem, oni vam šalju svu neophodno dokumentaciju za dobijanje radne vize (pozivno pismo, ugovor,…), te detalje ćete dogovoriti s njima.

Sve papire koje vam je poslodavac dao nosite u Kineski konzlat i od njih dobijate radnu, Z vizu. 

* od aprila 2019. godine, za vizu se aplicira onlajn pa proverite šta tamo piše.

Porodična viza

Za porodičnu vizu, za decu ili bračnog partnera, neophodni su izvod iz matične knjige rođenih, odnosno matične knjige venčanih, pozivna pisma za svakog člana koji će da ide sa vama, dokaz o zaposlenju (kopija vašeg ugovora sa poslodavcem).

Ne znam da li možete dobiti porodičnu vizu dok nosilac porodice ne dobije boravišnu dozvolu. Ja sam došao sam, a Sanja i Nataša su došle nešto kasnije. 

Više o tome na sajtu konzulata ili ih pozovite da proverite.

Legalizacija dokumenata

E sad, kada budete predavali dokumenta u Kineskom konzulatu, predajete originale, odnosno za taj postupak nije potrebna legalizacija.

Međutim, kada budete dobijali privremenu boravišnu dozvolu, odnosno kada budete produžavali vašu boravišnu dozvolu, svaki dokument izvađen u Srbiji mora biti preveden na engleski ili na kineski i mora biti legalizovan.

Što bi značilo da ne legalizujete dokumente dok vam posao ne bude zagarantovan.

Mi smo neke naše dokumente preveli na engleski, a neke na kineski, ali kada donesemo prevode na kineskom, čude se i traže na engleskom; pa je moja preporuka da prevedete na engleski ukoliko vam poslodavac ne kaže drukčije.

Dakle, prevodite i legalizujete: diplome, dokaz da niste osuđivani, izvode iz matične knjige rođenih i venčanih.

Proces legalizacije je komplikovan i skup. 

Prvi korak je da dokument odnesete u okružni sud (mi smo nosili u Sombor, odnosno Novi Sad, u zavisnosti gde je dokument izvađen) i tražite punu legalizaciju za Kinu.

Nakon što dobijete pečat od suda, nosite dokument kod notara da vam kopira dokument i da ga overi. 

Sledeći korak je da prevedete taj dokument.

Sledeće je da legalizujete original i prevod dokumenta.

Zatim, dokumenta i overene kopije nosite u Ministarstvo pravde, pa u Ministarstvo spoljnih poslova, pa u Kineski konzulat, i u svakoj od tih institucija dobijete po jedan pečat. 

Moj savet je da prevedete dokumenta u Akademiji Oksford, koje možete naći u Novom Sadu ili Beogradu i da angažujete njih da vam legalizuju dokementa; jeftinije su vam njihove usluge nego da se vozite po Srbiji idući u Ministarstva i da čekate u redovima i da vam kažu kako vam fali jedan papir.

Dakle, ako ćete angažovati Akademiju Oksford, koraci su sledeći.

  • odnsete dokument u viši sud i tražite punu legalizaciju za Kinu;
  • kod notara overite kopiju legalizovanog dokumenta;
  • odnesete u Oksford da vam prevedu i odrade punu legalizuju za Kinu;
  • Kada vam Oksford vrati dokumenta, nosite ih u Kineski konzulat da biste dobili poslednji pečat, jer Oksford ne nosi u konzulat.

Čitava ova avantura legalizacije košta. Mi smo to radili davno, pa sam zaboravio koliko tačno košta, ali, ako se dobro sećam, legalizacija i prevod jednog dokumenta ukupno koštaju između 100 i 150 evra; overa u višem sudu je oko 3000 dinara, kod notara je oko 600 dinara, prevod zavisi od dužine teksta, cena pečata u ministarstvima je oko 3000 dinara, i pečati u ambasadi su 40 dolara.

Više o tome na sajtu konzulata.

Šta kad dobijem radnu vizu?

Kada dobijete radnu vizu, spremni ste za polazak; kupite avionske karte i odlazite u Kinu kada ste se već dogovorili sa poslodavcem.

Dogovorite sa sa nekim da vas sačeka na aerodromu i obezbedi prevoz do vašeg smeštaja; to nije problem, uglavnom se sami ponude da vam izađu u susret.

Koliko nam para treba za početak?

Trebaće vam sigurno bar 1000 evra za početak ako dolazite sami ili recimo 2000, ako uspete da dođete kao čitava porodica odjednom. 

Cena hrane je ista kao u Srbiji, uz mala odstupanja. 

Struja, gas, telefon, sve košta otprilike isto kao i u Srbiji.

Najveći trošak u početku će vam biti kupovina nove posteljine, peškira, posuđa, pribora za jelo, lična higijena… To je sve ono što, verujem, nećete poneti od kuće. 

Cene stanova varijaru od grada do grada; što veći grad to su skuplji stanovi, gde dominiraju Peking, Šangaj, Šenžen i Guandžo.

Bitno da unapred dogovorite smeštaj i da tražite od poslodavca da vam ga obezbedi, jer se stanovi u Kini plaćaju minimum šest meseci unapred, što može da bude velik trošak.

Kasnije, kada uštedite nešto novca, moći ćete da sami da nađete stan i sami da ga plaćate.

Mi živimo u Rui’an-u, manjem mestu na jugu Kine, pa su stanovi jeftiniji; naš stan košta 300 evra mesečno, pa svakih šest meseci plaćamo 1800 evra. 

U centru Pekinga, mesečna stanarina košta minimum 1000 evra, pa izračunajte.

S druge strane, komunalije su znatno jeftinije nego u Srbiji i moglo bi se reći zanemarljivo male. Van sezone grejanja, odnosno hlađenja, račun za struju ume da bude manji od 30 evra.

Južni delovi Kine, subtropi i tropi, nemaju ugrađeno grejanje u stanovima, pa se zimi grejemo na klimu koju leti koristimo za hlađenje.

U Pekingu, s druge strane, smo se grejali na gas, a klimu smo palili samo u toku leta, dok u Rui’an-u, klimu upalimo u aprilu i ne gasimo je do novembra, dok je u decembru ne prebacimo na grejanje i ne gasimo je do marta.

U tom slučaju, grejanja i hlađenja, račun za struju može da se popne do 100 evra, ali u porđenju s platom, to je zanemarljiv trošak u poređenju s komforom koji pruža.

U većim gradovima moraćete da izdvojite 20-ak evra mesečno za metro, ako budete morali metroom da idete na posao, ali poslodavac će vam sigurno naći stan nedaleko od škole; u Rui’an-u idem peške na posao i treba mi 2 minuta do posla, ali sam u Pekingu umeo da putujem i sat vremena u jednom smeru.

Neki lični saveti i iskustva

Sve u svemu, nama je u Kini dobro. Trebalo nam je nešto vremena da se naviknemo na novi život, na to da većinu stvari ne možemo da uradimo bez nečije asistencije – jer niko ne govori engleski, a mi ne govorimo kineski, na hranu, običaje, kulturu (i nekulturu), na drukčiji ritam života. 

U školama engleskog najviše časova imate subotom i nedeljom, ali ste zato imate skraćeno radno vreme u toku “radne nedelje”, jer deca dobar deo dana provedu u školi. Mada, uvek ostaju “office hours”, koji zavise od poslodavca do poslodavca; u mom slučaju to je prilično fleksibilno jer idem u kancelariju samo da bih spremio časove i ne moram tamo da sedim ako nemam ništa da radim. Ipak, to nije slučaj u svim školama.

Dobra stvar je što ste slobodni 2 dana u toku “radne nedelje”, jer možete da obilazite turističke destinacije kada većina ljudi radi i kada nema gužve; kada budete pregovarali za posao tražite dva vezana slobodna dana, jer nekada to hoće da razdvoje.

U Kini ćete doživetu tehnološku revoluciju; sve se obavlja telefonom i onlajn šoping je glavna vrsta nabavljanja stvari, posebno ako želite nešto uvozno; mi 70% namirnica kupujemo onlajn; uglavnom sireve iz evrope, suhomensnate proizvode… 

S Kinezima je teško sprijateljiti se jer mali broj njih govori engleski, ali čak i kada govore, kulturološka razlika je tolika da često nemate dodirnih tačaka; bar je to slučaj sa mnom, ali ja nisam baš najbolji primerak socijalnog bića. 

Ipak, u Kini živi mnogo stranaca s kojima možete ostvariti kontakt i dogovoriti razna druženja; uglavnom svaki grad ima svoju WeChat grupu za takve stvari.

Spremite VPN pre nego štu budete dolazili, moja preporuka je Express VPN, jer imaju velik izbor servara, pouzdani su i imaju super customer support. Bez VPN-a nećete imati pristup dobrom delu interneta. 

Iz mog iskustva, rekao bih da veliki gradovi nisu za ljude sa porodicama. 

Ima mnogo toga da se vidi, doživi, obiđe, ali takođe, mnogo se vremena izgubi u metrou, a o cenama stanova sam već govorio. 

Dakle, za porodicu su idealna manja mesta, ali imajte u vidu manja mesta u Kini imaju 2 miliona stanovnika; Rui’an ima blizu 2 miliona.

Nadam se da vam je ovaj tekst od pomoći. Ako imate još neka pitanje, izvolite, pitajte.

Srdačan pozdrav iz tajfunom zaljusnutog Rui’an-a,

Ivan Bačić

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.