Pisci, da bi razumeli likove u svojim knjigama moraju da hodaju neko vreme u njihovim cipelama. Sam proces nije jednostavan i zahteva nešto poput hipnoze ili transa; zato pišem ujutro i ne volim da me iko prekida. Vrlo teško je ući u takvo stanje i zadržati se satima.
Ipak, tako nešto vrlo lako pređe u naviku, i čak i kada ne pišem, često se kratkotrajno prebacujem u tuđu obuću i pokušavam da razumem sagovornika ili nasumične ljude na ulici.
Problem nastane kada uđete u cipele sebičnih i bahatih ljudi i kada shvatite da su se parkirali na sred trotoara samo zato što ne mare da li će to nekome smetati ili kada u gluvo doba odluče da raspale rafal iz vatrenog oružija ili petardi samo zato što se rodio njihov naslednik…
Primera bahatosti i sebičnosti je beskonačan, ali nikada neću moći da prihvatim i razumem takvo ponašanje niti mislim da bi trebalo tako nešto opravdati.
Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu kako ih ne biste u buduće propustili, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.
