Kako Chuck Wendig kaže u svojoj knjizi, Damn Fine Story, dobra priča se sastoji od vatre i kiseonika. Vatra je uzbudljiva i održava napetost čitalaca dok kiseonik pruža neophodni predah.
Uloga kiseonika nije samo da bi pružio predah, on je tu da bi omogćio idući požar.
Stephen King je majstor ove tehnike i jedan od dobrih primera nalazi se u knjizi Vreća kostiju i unapred se izvinjavam onima koji nisu pročitali knjigu, a možda bi želeli, jer ću otkriti neke njene detalje.
U dobrom delu knjige, Mattie Devore, se uz pomoć Mike Noona-a bori za starateljstvo svoje kćeri protiv zlog svekra i tu se nalazi sva vatra ovog dela.
Kiseonik pristiže kada nakon što svekar umre i ostavlja Mattie 80 miliona dolara u nasledstvo. Sve je to proslavljeno bezazlenim roštiljanjem, do onog momenta kada Mattie jednostavno bude upucuna pred očima svih prisutnih (osim njene kćeri, za koju se King pobrinuo da ode na spavanje pre tog događaja).
Jednim takvim ritmičnim smenjivanjem vatre i kiseonika, postiže se efekat uzbuđenja i iščekivanja novog uzbuđenja, što je mnogo zabavnije nego konstantno uzbuđenje ili konstantno iščekivanje.
Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu kako ih ne biste u buduće propustili, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.
