Jedna od rečenica koje vise na zidu iznad mog radnog stola govori da je 90% onoga što zapišem sranje.
Jednom kada nešto zapišem, ta rečenica mi pomaže da se ne uzrujavam mnogo kada prepravljam svoje tekstove. Kada neko sranje prepravim toliko da postane dovoljno dobro, tada je vreme da ga objavim.
I pored toga, više od 50% mojih tekstova je ispod proseka, ali da bih došao do onih koji su iznad proseka morao sam sve da ih zapišem. Dok ga ne zapišem, nikada ne mogu da znam da li će članak biti dobar ili neće .
Kada je jednom zapisan, uvek može još malo da se popravi da bi bio dovoljno dobar.
Takav način razmišljanja me je oslobodio perfekcionizma. Znam da nijedan moj članak ne može biti savršen i u tome nema apsolutno ništa loše.
Bitno mi je da svakog dana dam sve od sebe.
Ponekad, moj maksimum nije dovoljno dobar da bi bio objavljen. Svi imamo dobre i loše dane.
Ako su vam moji tekstovi zanimljivi, rado ću vam ih slati na vašu mejl adresu kako ih ne biste u buduće propustili, a sve što bi trebalo da uradite jeste da kliknete na dugme ispod i da se prijavite.
