Uputstva

Kako da čitate knjigu na Vašem Android telefonu?

Iako se pametni telefoni ponekad smatraju zlom 21. veka koje nas odvlači od realnog života i uvlači u virtualni, ti uređaji zaista mogu biti iskorišćeni u pametne svrhe; npr. na njima možemo da čitamo knjige.

Kako sam se u poslednje 3 godine često selio, čitanje knjiga na telefonu je postalo veoma praktično; morate priznati da nošenje teških knjiga na drugi kraj sveta nije baš najpraktičnije.

Ukoliko i Vi želite da čitate knjige na Vašim Android telefonima, ili tabletima, evo kako to možete učiniti.

Šta mi je sve neophodno?

Potreban Vam je Android telefon, internet konekcija, eReader Prestigio: Book Reader aplikacija, koju možete skinuti sa Google Play Prodavnice i naravno knjiga.

Ukoliko još uvek nemate željenu knjigu, ja ću Vam vrlo rado poslati dve knjige ako se učlanite u Klub čitalaca. Kliknite na link ili unesite vašu mejl adresu u polje ispod i poslaću vam knjige.

U toku…
Uspešno! Knjige su vam poslate na mejl.

Uputstvo za čitanje knjiga na Android telefonima

Sada, kada sigurno imate knjigu, vreme je da krenemo na posao.

Napomena: Na Apple uređajima je čitanje jednostavnije jer uvek možete da otvorite knjigu pomoću iBooks aplikacije pa za tu svrhu neću praviti tutorial.

Prvo, Na Vašem Android uređaju otvorite mail koji sam Vam poslao. (Ukoliko čitate neku drugu knjigu, pošaljite je sami sebi na mail ili je na drugi način prebacite na telefon, u to nećemo ulaziti u ovom uputsvu.)

Nakon što otvorite mail kliknite na link označen na slici ispod

Kliknite na link i sačuvajte knjigu na Vaš telefon

Nakon što kliknete otvoriće se prozor poput ovoga, samo kliknite “Download” ili “Preuzmi” u zavisnosti šta na Vašem uređaju piše i na kom jeziku.

Skinite knjigu na Vaš uređaj

Nakon što ste uspešno skinuli knjigu na Vaš uređaj, otiđite na Google Play Prodavnicu i skinite Prestigio aplikaciju tako što ćete kliknuti na link ili sami pronađite aplikaciju u Google Play Prodavnici.

Ovako izgleda Prestigio Aplikacija

Nakon što ste uspešno instalirali Prestigio, pokrenite aplikaciju i ona bi trebalo da izgleda ovako:

Primetićete da je Vaša polica prazna

Ne sekirajte se, sada ćemo ubaciti knjigu na policu. Kliknite na tri horizontalne linije kako biste otvorili MENU.

Izaberite “Scan Device”

Scan device

Označite EPUB i MOBI

Trebalo bi da bude samo označeno MOBI i EPUB

Nakon što se skeniranje završi moći ćete da vidite sve raspoložive knjige na Vašem uređaju.

Verovatno nećete imati ovoliko knjiga na Vašem uređaju

Označite knjigu koju želite da ubacite na policu tako što ćete držati prst na knjizi dok se ne pojavi plava “kvačica”, a potom kliknite na srednju ikonicu u gornjem desnom uglu.

Kliknite na fioku sa strelicom na dole

Dodajte knjigu na policu “My Books” ili napravite novu tako što ćete kliknuti na +

My Books

Nakon toga, ponovo kliknite na tri horizontalne linije

Otvorite MENU

Odaberite MAIN

MAIN

Pronađite TAB my books i Vaša knjiga bi trebalo da je na polici.

Knjiga je na polici

Klinknite na knjigu i uživajte.

Prijatno čitanje.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Pisanje

Da li bi pisac trebalo da koristi leksikon sinonima

Pisci se često hvale svojim prefinjenim rečnicima. Neki od njih se kunu da nikada ne koriste leksikon sinonima ili neki sličan izvor. Kako neki pisci tvrde ti alati su svetogrđe.

Da li je korišćenje alata poput leksićkih baza neetičko? Da li se to smatra varanjem ili je to pametan način da se iskoriste alati i tehnologija koja vam ja od pomoći i može da unapredi vaše pisanje?

Da, pisci bi uvek trebalo da koriste leksikon reči ukoliko sami  ne umeju da odaberu najprecizniji izraz. Na taj način ćete uvesti više reči i unaprediti vaš tekst koji će delovati privlačnije i lepše.

Izbegavanje takvih alata zarad toga da biste mogli da kažete kako ste ‘čist’ pisac je bizarno. Zamislite arhitektu koji ne koristi lenjir jer želi da bude ‘pravi’ crtač.

Ispostavlja se da je primena ljudskog leksikona prihvatljiva dok primena veštačkih alata nije. Ne samo da će primena leksikona reči i izraza učiniti vaše pisanje jačim već će znatno umanjiti posao vašeg urednika.

Jedina mana korišćenja ovih alata je što pisci umeju da preteraju i da koriste ‘velike reči’ ne bi li se učinili pametnijim. Time će svoje pisanje učiniti manje razumljivim i odbiće mnoge čitaoce.

Dakle, budite oprezni kada primenjujete neke od ovih alata i nemojte preterivati.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Produktivnost

NE

Koliko često imate osećaj da ste upali u zamku i da nemate dovoljno vremena da činite stvari u kojima uživate. Možda imate posao, i ne možete da dočekate vikend. Kada vikend dođe, ležerni se i znate da ćete imati dovoljno vremena za sve sve što ste planirali. Dva sata kasnije, uhvatili ste sebe kako skrolujete niz beskonačni niz objava na društvenim mrežama i počinjete da osećate krivicu. Umesto da činite nešto korisno završite na vašoj omiljenoj TV seriji jer ste čovek i zaslužujete odmor.

Ukoliko želite da napišete roman ili da pokrenete bilo kakav biznis sa strane moraćete da naučite na kažete NE.

Odlaganje alarma

Od odlaganja alarma nemate nikakve koristi. Prekidanje vašeg sna nakon 5 ili 10 minuta će vas učiniti da se osećate grogi i umornijim nego što biste inače bili.

Koristan metod za izbegavanje odlaganje alarma je da brojite unazad od 5 do 1 i da se potom lansirate iz kreveta.

Više o tom pravilu možete saznati u knjizi Pravilo 5 sekundi – Mel Robins. Ona je na osnovu tog pravila izgradila životni stil.

Proveravanje vaših obaveštenja i skrolovanje niz društvene mreže

Ovo je, bez ikakve sumnje, najveći izvor nedostatka pažnje kod većine ljudi.

Imati mogućnost da kontaktirate bilo koga na svetu je veličanstveno, ali neprestano proveravanje obaveštenja je kontra produktivno.

Koliko često ste se uhvatili kako gledate u vaš ekran a da se i ne sećate kada ste ga uzeli u ruke?

Sve aplikacije, igrice, i gedžeti su napravljeni da izazivaju zavisnost. Saznanjem da se nekom sviđa vaša objava, da vas je neko zapratio ili poslao poruku, shvatate da je nekom možda stalo do vas ili da vas je u najmanju ruku primetio.

To izaziva lučenje dopamina, hormona sreće, i vaše telo jednostavno počinje da želi još i više toga što ga čini srećnim.

Vlasnici društvenih mreža to vrlo dobro znaju i zloupotrebljavaju isto da bi se borili za vašu pažnju.

Kada im jednom pružite vašu pažnju, oni je prodaju marketinškim kompanijama i vi ste primorani da provedete 5 sekundi gledajući reklamu pre nego što ste u mogućnosti da je prekinete. U međuvremenu, servisni provajder zarađuje prodajući vašu pažnju.

Što je još važnije, jednom kada dobiju vašu pažnju, ne žele da vam je vrate. Neprestano vam nude zabavu i pre nego što shvatite, već ste proveli 2 sata beskrajno vežbajući palac na vašim omiljenim društvenim mrežama.

To ne znači da obrišete naloge na društvenim mrežama, ali sigurno nećete ništa izgubiti ako to i učinite. Moj savet je da uklonite sve te aplikacije sa vaših telefona ili u najmanju ruku onemogućite obaveštenja.

Odvojte blok vremena isključivo za društvene mreže, ukoliko stvarno ne možete bez njih. Ne posećujte društvene mreže pre nego što obavite sve bitne stavke u vašem danu.

U suprotnom, svi znamo kako se završi.

Isto pravilo važi za proveravanje mejlova, i statistike vašeg sajta.

Odgovaranje na negativne komentare

Ne zavređuju svi vašu pažnju, a po najmanje ljudi koji vas zasipaju negativnim komentarima.

Čime god da se bavite, ukoliko postavite nešto na internet izlažete se velikom riziku da će neko ostaviti negativan komentar.

Jedan negativan komentar može da baci senku na stotinu pozitivnih. Osoba koja je ostavila negativan komentar je obično frustrirana jer ta stvar koju ste im pružili nije bila za njih. Nema nikave veze sa vama ili sa tim što stvarate.

Imamo običaj da ulazimo u rasprave sa ljudima kojima se ne dopada naš rad ali što se  mi više branimo, oni nas sve više napadaju. Jedini ishod takve rasprave je da će te se osećati loše i da ćete provesti nekoliko dana svađajući se sa tom osobom u vašoj glavi.

Cenite ljude koji vam ostavljaju pozitivne komentare i koji imaju koristi od vašeg rada i ignorišite sve kojima se vaš rad ne sviđa. Ne možete udovoljiti svima.

Video igrice

Ukoliko niste tinejdžer koji zapravo ne umeju da donesu razumnu odluku, ne bi trebalo da igrate video igrice.

One su čista zabava i ne donose nikakvu vrednsot vašem životu. Još gore, one izazivaju zavisnost koliko i društvene mreže i možete da provedete dane pokušavajući da porazite virtualnog neprijatelja.

Video igrice izazivaju zavisnost  jer su zasnovane na sistemu nagrada. Dobijete lažan osećaj dostignuća. Odradite izvesne zadatke, prelazite nivoe, dobijete medalje, gedžete, oružja, srca, bombone i ukoliko niste dovoljno vešti uvek možete da kupite vaš put ka uspehu.

Ukoliko zaista volite igrice, moja preporuka je šah jer može da razvije vaše kognitivno, taktičko i strateško mišljenje i definitvno će doprineti vašoj koncentraciji, a pri tom nećete ništa morati da kupujete kako biste pobedili u igri; istina je da ćete morati da provedete izvesno vreme učeći je.

Gledanje TV serija

Dok protiv filmova nemam apsolutno ništa, TV serije su takođe na mojoj crnoj listi.

Većina TV serija su propali filmski projetki. Nakon što su odbijeni u svakom holividuskom studiju, tvorci su odlučili da razvuku scenario na sezonu ili dve i da je prodaju širokim masama. Turske i Indijske serije, realiti neću ni da pominjem.

Pored toga što su drama niskog kvaliteta, još jedna loša strana TV serija je što imaju samo jednu svrhu – da prodaju reklame, te su stoga zarazne. To je glavni razlog zašto vam se desi da odgledate 6 sezona vaše omiljene serije u toku jedog vikenda dok ste imali nula stvaralačkog rada.

Rešavanje tuđih problema, sudelovanje u tuđim dramama, i zabavljanje drugih

Ukoliko niste plaćeni profesionalac u bilo kom od tri navedena polja, ne bi trebalo da učestvujete u nijednom od gore navedenog.

Ne kažem da ne bi trebalo da pomažete drugim ljudima, ali u većini slučajeva rešavate tuđe probleme jer ste naivčina. Radite tuđe poslove jer oni nisu spremni da ulože neophodni trud.

Koliko ste puta samo čuli ovo:

E, da li bi mogao da uradiš ovo umesto mene? Ja bih uradio ali znam da si ti mnogo bolji od mene u tome. To ti je posao. Tebi je lakše.

I nakon toga provede 2 sata radeći tuđa sranja. Da li bi mogli to da završe bez vas? Definitivno

Postoji velika razlika između pomaganja onome kome je pomoć neophodna i radeći nešto umesto neke lenštine.

Ljudi vas takođe mogu uvući u svoje drame bez preterano valjanog razloga. Provešće sate pričajući o šefu ili tašti ili bilo čemu, dok će vaša jedina svrha tog razgovara biti da sedite, slušate i upijate negativnu energiju koju ćete potom nositi za sobom kao teret.

Bitno je pomoći prijatelju u nevolji i bitno je saslušati, ali u većini slučajeva ljudi previše dramatizuju obične nesuglasice i nije neophodno da slušata sva ta sranja. Kakav god problem da imaju sa svojim šefom trebalo bi da reše sa njim. Ljud jednostavno vole da ih sažaljevaju.

Vi niste ničiji izvor zabave. Ukoliko neko kaže:

Dosadno mi je, hajedmo na piće.

To ne značit da ostavite sve što ste tada radili samo da biste ih zabavili. To ne važi samo za prijatelje, to se podjednako odnosi i na vašu porodicu; trebalo bi da nauče da imate posla i da ćete vreme provoditi s njima onda kada budete slobodni.

Kada uvedete u praksu da ljudima govorite NE, počeće da vas poštuju. Ukoliko ste DA osoba, to će im samo dati znak da vas mogu lako iskoristit za poslove koje izbegavaju da urade sami i bićete im lak izvor zabave.

Zapamtite, vaša pažnja se mora zaslužiti.

Ukoliko sami ne poštujete vaše vreme i obaveze, drugi neće takođe.

Jednom kada uvedete ove principe u praksu, bićete iznenađeni koliko ćete imati slobodnog vremena i odrađenih zadataka.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Pisanje, Život pisca

Jedan od onih dana

Povremeno, imaćete jedan od onih dana.

Tih dana sve će se činiti kao domaći zadatak; znate da ćete imati koristi radeći izvesne stvari ali biste rađe činili nešto drugo. Potrebno je mnogo volje da pišete tih dana.

Tih dana, svi su drugi bolji od vas. Svi imaju više čitalaca, veću prodaju, pišu bolje knjige i bolje članke. Vi ih sve gledate iz neke jame.

Ne samo da niko nije video vaš rad, već mali broj onih koji jesu, misle da ste beznačajni. Vi ste samo jedan od onih nesretnika koji misle da umeju da pišu.

Posmatrate druge, normalne, ljude i pitate se da li biste bili srećniji ukoliko biste se bavili nečim drugim. Pitate se da li je sva ta žrtva neophodna. Zašto ne možete da se opustite i uživate u životu umesto što brinete o stvarima koje verovatno ne možete da kontrolišete?

Ti dani će doći i proći, kažete sebi čekate da vidite njihova leđa.

Ali, oni su još uvek tu i nemaju nameru da odu.

Šta radite?

Pišete.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Inspiracija, Motivacija, Pisanje

Šta ako je inspiracija samo mit?

Po definiciji, inspiracija predstavlja prisustvo mentalne stimulacije da nešto učinimo ili osetimo, posebno da radimo nešto kreativno.

Ali, da li ona zaista postoji ili je samo mit?

U školi smo naučeni da pisanje, umetnost uopšteno, zahteva nešto što nazivamo inspiracija.

Da li je to neka čudnovata sila koja Vas primorava da stvarate. Da li je to neka vrsta demona koja Vam šapuće na uvo. Da li je to bog ili nešto četvrto?

Mnogi pisci krive ovu nevidljivu silu za nedostatak njihove produktivnosti.

Da sam samo bio inpsirisan napisao bih mnogo više.

Koliko ste ovo puta čuli, ako ne i izgovorili?

Kladim se da ste učinili to često. Svi smo to radili pre nego što smo odlučili da uradimo nešto povodom našeg problema.

Inspiracija je nešto što se dogodi dok radite.

Ukoliko se ne varam, Nabokov je bio prvi koji je to rekao, i potpuno sam saglasan sa njim.

Morate ispuniti tri uslova da biste bili pisac.

  • Odlučnost – marate čvrsto reći – Ima da napišem taj roman, priču, scenario…
  • Posvećenost – morate se u potpunosti posvetiti vašem pozivu, ili krivite nedostatak inspiracije za Vaše neuspehe.
  • Disciplina – morate pisati svakodnevno. To može biti jedna stranica, pasus, rečenica, ili pak možete dodati i obrisati zarez u jednom danu; to se i dalje računa kao pisanje.

Ipak, najbolja je da zadate sebi dnevnu kvotu reči i da je se držite.

Ponekad će biti loše ili teško, a ponekad će biti lako i dobro.

Ponekad će Vaši kreativni sokovi raditi u vašu korist i moći ćete da stvorite briljantno umetničko delo, a znatno češće čete se mučiti jer Vam ništa neće polaziti za rukom, ali to neće imati nikakve veze sa inspiracijom.

To je jednostavno tako. Pisanje je mukotrpan posao.

Verujte mi, nakon što napišete 300 reči u toku lošeg dana, osećaćete se kao Herkules; da ne pominjem kako ćete se osećati kada stvorite 2500 reči u toku dobrog dana.

Da li želite da vam šaljem ove tekstove na mejl, da vam pošaljem svoj roman, Krvavo zeleno, i kratku priču, 43 pored? Samo mi recite na koju mejl adresu da šaljem. Sve je potpuno besplatno.

Motivacija

Kako da istrajete u Vašim novogodišnjim odlukama

Ulazimo u drugu sedmicu nove godine, i ukoliko ste poput mene, većina Vaših novogodišnjih odluka je izletelo kroz prozor, vratili ste se starim rutinama i ništa se Vašim životima nije promenilo.

Većina naših novogodišnjih odluka je bazirana ne nekoj vrsti promene u našim životima. Želimo da poboljšamo naše zdravlje, odnose sa drugim ljudima, status, i uopšteno, da živimo bolje i da postanemo bolja osoba.

Kad god odlučimo da promenimo nešto u našim životima, mislimo na povoljnosti koje će ta promena da nam donese; stvorimo neku dopadljivu sliku iz budućnosti. Ukratko rečeno, inspirisani smo da izvršimo neku vrstu promene.

Donošenje odluka

Da bismo došli do druge strane promene, da bismo postali osoba koja bismo želieli da budemo, neophodno je napravimo izvesne korake. Svaka odluka koju donosimo na dnevnoj bazi može biti obeležena na dva različita načina; ili nas približava našem cilju ili nas udaljava od njega. Što bolje odluke donesemo, više se približimo cilju.

Deluje jednostavno, zar ne? Donesemo ispravnu odluku i korak smo bliže našem cilju; slici koju smo postavili kao ideal našeg bića.

Ali, kada to pokušamo da sprovedemo u praksu, najčešće ne uspemo u našim namerama da unapredimo sami sebe i naše živote. Osnovni razlog našeg neuspeha leži u samom procesu donošenja odluka.

Postoje dve vrste donošenja odluka; emocionalno i racionalno donošenje odluka i retko posežemo za ovom drugom. Umesto toga, vođeni smo sopstvenim emocijama odnosno našim emocionalnim stanjem u svakom datom momentu.

Recimo da ste ove godine odlučili da napišete roman. Inspirisani ste, imate ideju, znate o čemu ćete da pišete, čak možete da vidite korice Vaše knjige. Nekoliko dana sedite i pišete. Možda nedelju, možda više, ali iz dana u dan postaje sve teže.

Onda, odlučite da se malo odmorite; doneli ste prvu emocionalnu odluku. Jednostavno Vam se ne piše. Onda se to ponovi, i opet i opet i nakon dve nedelje, mislite kako pisanje možda nije za Vas.

Isto važi i za skidanje viška kilograma. Odlučili ste da ćete da promenite ishranu i da ćete početi da vežbate. Inspirisani ste i dajete sve od sebe. Dve nedelje kasnije izađete na ručak i pojedete dezert; doneli ste prvu emocionalnu odluku. Ali jedno parče torte Vas neće ubiti, zar ne?

Vrlo dobro znate da Vam to parče torte neće pomoći u uklanjanju prekomernih kilograma ali takođe volite torte. Iskreno, ko ne voli? Ipak, ponekad, ne možemo da radimo ono što volimo već ono što je dobro za nas.

Donosite Vaše odluke mudro. Ne dozvolite da emocije odaberu šta ćete jesti i šta ćete da radite umesto onoga što bi trebalo da činite.

Svi volimo da jedemo brzu hranu, žurke, ležanje u hladu, gledanje filmova i serija, ali ne možemo to činiti po ceo dan. Te prijatne ali štetne aktivnosti ne mogu da zamene one koje bi trebalo da činimo.

Vi ste ono što činite. Ukoliko svakodnevno pišete, onda ste pisac; ukoliko svakodnevno vežbate, onda ste aktivni, ukoliko svakodnevno kopate nos, onda ste kopač nosa.

Inspiracija

Drugi važan razlog iz kog ne istrajavamo u našim novogodišnjim odlukama je što nešto radimo samo onda kada smo inspirisani. Obično doživljavamo Novu godinu kao vreme novih početaka. Inspirisani smo da postanemo nova osoba samo zato što ulazimo u novu godinu.

Nažalost, promene koje želimo da ostvarimo zahtevaju dugoročni rad, a inspiracija nije održiva na duge staze. Inspiracija je kao zaljubljivanje i ulaženje u intimnu vezu.

Isprva, glorifikujemo osobu u koju smo se zaljubili. Ne vidimo njene mane. Ona je boginja; jedna i jedina.

Vremenom, medeni mesec počinje da bledi. Leptirići u našim stomacima su davno sneli jaja, gusenice su se izlegle i počinjemo da vidimo stvarnu sliku koja nimalo nije prijatna.

Otkrili smo da osoba u koju smo se zaljubili zapravo nije toliko savršena. Ima mane; ozbiljne mane, zapravo. Više nismo zaljubljeni i zapitamo: se da li smo spremni da ih prihvatimo. Da li možemo da živimo sa njima?

Ukoliko je naš odgovor da, to znači da istinski volimo i da možemo da stupimo u dugoročnu vezu. U suprotnom, potražićemo novog, dugoročnog partnera.

Isto važi i za naše novogodišnje odluke.

Zaljubimo se u ideju da ćemo završiti roman ili da ćemo imati novo, izvajano telo i posvetimo sve naše biće ne bi li smo ostvarili naš cilj.

Vremenom, shvatimo da to nije toliko jednostavno koliko nam se učinilo.

Znamo da bi trebalo da vežbamo svaki dan, ali to je bolno.

U stanju smo da vidimo ružnu stranu medalje i pitamo se da li smo spremi da prolazimo kroz svu tu patnju samo ne bi li smo imali vidljive trbušnjake?

Kako se ispostavilo, većina nas odustane na ovom koraku.

Više nismo zaljubljeni u naš cilj, nismo inspirisani i ne možemo da donesemo racionalnu odluku.

Slično tome, znamo da moramo svakodnevno da pišemo i da popunimo ekran ili papir određenim brojem reči, ali istovremeno, to je bolno.

Iznova, suočavamo se sa ružnom istinom svakog posla.

Preispitujemo svoje čežnje; pitamo se da li je završen roman vredan svog tog bola i žrtve?

Opet, kako se ispostavilo, na ovom ključnom koraku većina nas prestane da voli ovaj poziv i odustane.

Donosimo emocionalnu odluku i činimo nešto prijatnije; nešto zabavnije.

Dakle, kako se to da ispraviti? Kako da istrajemo u našim žudnjama? Kako da završimo roman? Šta da činimo kada inspiracija izda?

Potrebna nam je motivacija

Iako mogu da se učine kao jedna te ista stvar, zapravo nisu.

Inspiracija je nešto trenutno, što nas čini da se zaljubimo u svoje ideje. Pogura nas kako bismo napravili taj prvi korak.

Inspiracija nije ništa loše. Ona igra ključnu ulogu u našim životima; pokreće nas, ali za dugoročna dostignuća nam je potreban drugi tip goriva; potrebna nam je motivacija.

Motivacija je nešto što nas tera iz kreveta u 4:30 ujutro, kada je mračno i hladno ne bi li smo obavili najvažniji posao.

Motivacija je sila koja nas gura ka našim ciljevima i u sukobu je sa svim silama koje nas odvlače od naših ideja.

Ukoliko nije dovoljno jaka, motivacija se lomi pod težinom emocionalnih odluka.

Morate je načiniti jačom, morate je izgraditi, morate se pitati zbog čega želite to što želite?

Pronađite dovoljno jak razlog da radite nešto. Morate znati zašto pišete roman; morate znati zašto želite da skinete višak kilograma i da izgledate dobro; ili šta god da već želite.

To ne radite da biste impresionirali druge, nije zbog novca, statusa, nagrada, ili bilo čega materijalnog. To činite da biste se osećali dobro u vlastitoj koži. Da biste mogli da se pogledate u ogledalu i da kažete:

Ovo sam ja. Obećao sam sebi nešto i ispunio sam to obećanje. Promenio sam se. Bolji sam. Vredelo je.

Održati obećanje samom sebi je nešto najteže na svetu. Obećate uveče a prekršite ujutro. Uporedite to sa obećanjima koja date svom šefu, kog verovatno mrzite.

Održite ih, zar ne? Morate li? Ne. Jednostavno Vam je stalo do obraza. Učinite to iako Vam se ne sviđa i ne radi. Potreban Vam je taj posao. Morate da platite račune.

A šta je sa Vama? Da li ste bitni sami sebi? Shvatate li da se Vi osoba koja sa Vama provodi najviše vremena? Ukoliko niste u dobrim odnosima sa samim sobom, biće vam teško; bićete puni mržnje i projektovaćete tu mržnju ka drugima, a oni će da projektuju njihovu mržnju ka Vama.

Probudite se. Motivišite se. Pronađite ljude koje su već učinili ono za čim Vi žudite. Pronađite ljudi koji su već napisali knjigu, koji su skinuli kilograme, koji su promenili svoje živote.

Hranite se njihovim sadržajima na dnevnoj bazi. Oni će Vas održati motivisanim. Oni će Vas održati jakim.

Još nekoliko motivacioni savet

Recite ne

Recite ne stvarima koje radite i recite ne ljudima.

Ne mislim da se zaključate u sobu i da ne razgovarate ni sa kim dok ne ostvarite šta ste naumili.

Hoću da kažem da je neophodno da posvetite izvesne vremenske periode isključivo za Vas; za Vaš posao; za Vaše želje.

Ne dozvolite nikome da Vam to oduzme. Ni Vaš partner, ni Vaša deca, ni Vaši prijatelji, i pobogu posebno ne notifikacije sa Vaših uređaja ne smeju da Vam ukradu Vaše vreme.

Ljudi očekuju od nas da odmah odgovorimo na njihove zahteve samo zato što nam tehnologija to omogućava.

NE – prvo morate da sredite Vaše račune, a onda ćete se pobrinuti za njihova sranja. George Carlin je to lepo istakao – vaša sranja su stvari a njihove stvari su sranja.

Monotasking

Biti koncentrisan na jednu radnju je ključ produktivnosti. Nije nam u prirodi da pišemo, slušamo podcast, pišemo poruku ženi i peremo sudove u isto vreme.

Jedno po jedno, zapamtite.

Ustanite rano izjutra.

Ustanite rano, pobrinite se za Vaše telo i odradite posao dok svi drugi spavaju. Kada završite najbitnije stavke koje treba da uradite, slobodni ste da činiti šta god želite, ali zapamtite da se držite racionalnih odluka. Ne dozvolite da glad za dopaminom uništi budućeg Vas.

Napunite baterije

Odmorite se. Naspavajte se i nahranite telo kvalitetnim namirnicama. Hrana utiče na Vaše telo, na Vaš um, na Vaše emocije. Prosto je; ukoliko sipate loše gorivo, uništićete vozilo i nećete stiće tamo kuda ste se uputili.

Ponovite sve

Konačno, pročitajte ovaj članak jednom nedeljno. Napisao sam ga za Vas, kako biste mogli da ostvarite Vaše ciljeve.

Pisanje

Promena glavnog junaka

Svaka priča zahteva da glavni junak vaše priče prođe kroz neku vrstu promene.

Ukoliko je vaš junak isti na početku i na kraju priče, znači da roman nije uspeo.

Čitalac prati vašeg glavnog junaka kroz avanturu. Svaka avantura donosi promenu.

Odsustvo avanture znači odsustvo promene što znači da je vaš čitalac svedočio običnom danu nekog običnog lika.

Ukoliko stavite običnog lika u neobičnu situaciju, stvorili ste avanturu.

Pisanje

Pisanje je samo igra

Verovatno ste već do sada imali prilike da doživite čuveni AHA trenutak. Baš nedavno sam imao jedan od tih trenutaka posmatrajući svoju ćerku dok se igrala svojim kockama.

U čemu je uopšte bio problem?

Poput većine vas, živim prilično brzim životom i na dnevnoj bazi žongliram između porodice, posla (koji plaća račune) i još jednog posla (u kom zapravo uživam i koji bih hteo da pretvorim u pravu karijeru i zovimo ga kratko – pisanje). Sva tri, porodica, posao, i pisanje, zahtevaju moju punu pažnju i među njima se odvija konstantna bitka kako bi me osvojili. Zbog toga, kad god odvojim izvesno vreme za pisanje, teško mi je da se koncentrišem na ono što radim i češće je moja pažnja usmerena na količinu preostalog vremena koje sam odvojio za pisanje ili na broj reči koje sam već napisao. Te misli me dovedu u režim “borba ili beg” i zbog toga već pune četiri godine nisam uspeo da završim nijedan veći projekat.

Pisanje nije nešto što se radi u paničnom stanju. Naprotiv, pisanje zahteva potpunu pažnju i stvaralački um.

Da li sam već pokušao da rešim?

Prethodnih nekoliko meseci sam lupao glavom o zid pokušavajući da shvatim šta se to dogodilo i gde sam to grešio sve ovo vreme. Završio sam siže, istraživanje, ustajao sam rano izjutra ne bih li pisao, svakodnevno sam ispunjavao dnevnu kvotu reči, ali bi se svakog meseca završilo tako što bih bacio sve i krenuo ispočetka jer bih ili došao do tačke gde nisam mogao da razaznam šta se to događa u mojoj priči, ili bih jednostavno shvatio da je sranje i da nema smisla tako nešto privoditi kraju.

Umalo sam odustao od pisanja

Pročitao sam knjigu Bird by Bird (nisam uspeo da pronađem prevod za ovu knjigu, ukoliko neko ima link neka mi pošalje) i upoznat sam sa činjenicom da bi trebalo da završim prvo pisanje i da ispravljam u drugom, ali nisam pronalazio smisao u završavanju nečega što sam znao da će da bude potpuno sranje. Nisam znao u čemu je problem. Čak sam razmišljao i da odustanem od pisanja; pokušao sam da pišem scenarija (delovali su jednostavnijim za pisanje, ali sam se prevario); podelio sam svoj usrani rukopis sa još jednim parom očiju; pokušao sam sa ga rastavim i sastavim iznova, ali nakon svega što sam pokušao shvatio sam da je možda najjednostavnije da pokušam sve iznova.

Otkrovenje – Pisanje je samo igra

Sasvim nenadano, dok sam posmatrao svoju kćer kako se igra svojim kockama; kako stavlja jednu na drugu; kako analizira oblik, teksturu, boju, kako ih prevrće u njenim ručicama; bez ikakvog pritiska; bez svesti o vremenu i bez potrebe da nešto završi.

Iz nepoznatog razloga, sve ovo vreme nisam video šumu od drveta, ali sam konačno shvatio da je pisanje samo igra; dečja igra sastavljanja reči koja se igra bez ikavog pritiska, bez želje za pobedom. Pisci se igraju rečima dok im ne dosade, zatim ih ostave i vrate im se idućeg dana; baš kao deca svojim igračkama.

Iskreno mislim da će moje pisanje biti mnogo jednostavnije sve dok budem pamtio to što sam naučio danas.